Povratak (trinaesti deo)

Posle proslave u Katićima, Petar, Biljana i Dragan su se vratili kući. Kada su izlazili iz kola, iz kućeje izašla Petrova majka.

-Gde ste vi skitare? Mi sinoć došli, gazda nema…oni se provode.

-Nismo se samo provodili. Bilo je tu i dosta ozbiljnih stvari.- odgovori joj Petar dok su se pozdravljali.

-Šta se desilo? Čuli smo nešto malo od Slavka.- upita Mihajlo, koji im se pridružio.

-Sad ćemo vam ispričati.-reče , dok su sedali za sto na terasi . Dok su pili kafu,Petar i Dragan su im ispričali događaje koji su se dešavali dok su oni bili u Arilju. Počev sa pretnjama, Petrovim odlaskom u Stragare, razvodom…do bojazni da će Nebojšin brat, Gojko, nešto pokušati.

-Ti nisi normalan! Kako si smeo da ideš sam tamo? Šta da su krenuli na tebe?-povika Mihajlo na Petra.

-Ajde smiri se tata. Nisam mali. Uostalom, znaš da znam dobro da se branim.

-Misliš da bi ti one tvoje borilačke veštine pomogle protiv ovih ovde? Uticaj rakije šljivke i svi su nepobedivi.

-Ti si neki Bruce Lee?- upita ga Dragan kroz šalu -Nisam znao da si trenirao nešto.

-Ne volim da pričam, ni da se hvalim time.

-Dobro i šta sad? Što niste tog majmuna prijavili policiji?Neka ga uhvate,pa da završimo s time.

-Tata! Nemamo ništa konkretno. Samo naša reč protiv njegove. Uostalom, uzeo sam ljude koji će čuvati, a ima i nas ovde. Neće on sa vojskom doći, ako nešto pokuša. Nego, kako ste se vi proveli?

U nastavku priče, Mihajlo i Gordana su im ispričali o njihovom boravku u Arilju,i pozivu majčine rodbine da dođe i do njih.

Za to vreme, Gojko je sa svojim drugarima krenuo put Milića, željan osvete. -Dogovorili smo se sve. Ti i Peđa ćete ići do štale i torova, polićete svuda benzin i zapaliti. Za to vreme, ja ću da rešim mlekaru. Ako budemo uspeli da iskoristimo metež, pokušaćemo i neku kućicu da sredimo. Ako ne, koristite mrak i šumu i izgubite se. Pokušajte, ako vam se neko ispreči, da ne koristite oružje. Samo ako morate.- reče Gojko.

Stigli su u Miliće i dalje od Petrovog kompleksa ostavili auto. Sa sobom su poneli kante sa benzinom i koristeći mrak, krenuli prema svom cilju. Na pola puta, Peđa i Danijel su se odvojili i krenuli prema štalama, a Gojko prema mlekari.

Za to vreme, na terasi su sedeli ponovo svi okupljeni i razgovarali.

-Siniša! Gde je Slavko?- upita Dragan jednog od konobara

-Otišao je do štale da obiđe malo i usput je poneo nešto hrane za pastira i ove ljude što obilaze. - odgovori konobar Siniša

-Ljudi! Vatra! Izgleda kod štala!- povika drugi konobar. Svi su se okrenuli i skočili sa svojih stolica. Utom se začulo nekoliko pucnjeva i neki povici u daljini. Odmah su svi poleteli, a Dragan je naredio konobarima da paze na restoran i da zovu policiju. Petar je telefonom pokušavao u trku da dobije nekog od radnika, ili Slavka, ali niko nije odgovarao. Dok su dotrčavali do štale videli su da je vatra zahvatila veliki deo objekta. I nastrešnice sa balama sena su gorele. Ispred su videli dva tela na travnjaku koja su ,a oko njih su stajali njihovi ljudi.

-Šta se desilo? Jesu li to počinioci? – upita Petar jednog od čuvara.

-Jesu. Uspeli smo da ih uhvatimo. Ovaj jedan je ranjen u nogu, morali smo da pucamo kada su i oni zapucali. Slavko je ranjen.-reče ovaj.

-Gde je on?- upita Petar, trgnuvši se na njegov odgovor

-Eno ga tamo. Kolega mu pomaže. Zvali smo i hitnu i naši dolaze. Gazda…

-Šta je?

-Kolega je javio da je jedan pokušao da potpali mlekaru. Plamen je krenuo, ali on je uspeo da ga ugasi. Ali mu je zato ovaj pobegao kroz šumu.

-Neka. Uhvatiće ga policija.- reče Petar i ode do ranjenog Slavka.

-Brate moj! Jesi li dobro? Koliko te je zakačilo?- upita Slavka koji je bio naslonjen na jedno drvo.

-Nije strašno. Pogodilo me je u rame, biće dobro.

Utom su počeli redom da dolaze: hitna,iz firme za obezbeđenje i policija sa nekoliko kola.

-Drži se, moram do policije.-reče mu Petar blago ga zagrlivši.

-Ja sam inspektor Marić. Ko je ovde glavni?

- nastaviće se -