Preobražaj

Penjala se sve više i više. Znala je da mora da dođe do”gore”. Bez straha, umora ili bilo kakve pretpostavke šta će dalje u njenom životu biti. Savijala je svoje telašce, odupirala se sili teže i nadala se sreći svakim budućim korakom. Samo da ne padne, samo da ne odustane! Odnekud se pojavi lagani vetar i ona se, po prirodi stvari, još jače zakači nožicama za neravnu i tvrdu površinu. Srce je počelo ubrzano da lupa. Ljuljala se u ritmu otkucaja. Samo da ne padne. Krenu dalje. Kuda? Nije ni sama znala, ali za to joj nije ni bilo potrebno znanje. Samo volja. Sumrak je najavljivao svoj nežni dolazak. Polako su se gasile svetiljke na nebu prelepog prolećnog dana. Ostaće ovde da se odmori, možda i noć da prespava, pa će nastaviti sutra. Mudrica mala. Mislila je da je našla dovoljno sigurno mesto. Pogled je bio veličanstven i ona malo hrabrije isturi glavicu ne bi li obuhvatila ceo prizor. Grad se baškario na obalama dveju reka sa prelepom Kalemegdanskom tvrđavom u njihovom zagrljaju. U nekom ludom osećaju naglo povuče svoj prednji deo tela izbegavši već ustremljen kljun neke ptičurine. Ukoči se i zadrhta. Čuo se odlazeći lepet krila grabljivice. Dobro je, imala je sreće ovog puta. Ipak, reši da više ne rizikuje život, sklupča se i zaspa. Noć je ubrzo došla, svici su bili na svojim radnim mestima i umesto zvezda posuše se po okolini kao šećer u prahu.

Jutro je tek počelo da umiva Zemlju. Orosilo je. Malena se budila. Počela je da se proteže i pomisli kako se dobro naspavala. Osetila je neku novu snagu. Bila je ista, ali i nekako drugačija. Na kapljicama rose ispred sebe ugleda ljubičaste prelive svog novog izgleda. Zamahnu krilima i malo se odvoji od udobnog skloništa. Ništa više nije moglo zaustaviti snagu lepote da živi. Postala je prelepi leptir nesvesna krhkosti svojih krila.

Popela se na list ispod koga je tako lepo spavala. Letela je sa jednog lista na drugi, pa na sledeći sve dok nije osetila privlačnu svetlost čistog neba kao i novu snagu datu joj krilima. Nije bilo straha u njoj, ni umora, ni zbunjenosti, samo je neizmerna radost preplavila srce.

Polete kao opijena ka onim rekama, gradu, šarenom cveću, mirisima i zagrljaju novog života. Imala je toliko toga da otkrije, da vidi, da proba i uživa u tome, ma koliko bude trajalo. A zar je važno koliko će trajati?