Samoubistvo ubistva

Imala sam plan da te ubijem, a zatim razapnem kako bi vaskrsao u čoveka. Bilo bi to savršeno ubistvo, jer je i samo ubistvo prihvatilo da bude saveznik u zločinu, a to zločin ne bi ni bio već spasenje tvoje duše.

Niko ne bi primetio da si mrtav...pa ni ti sam.

Pustila bih ti krv, ali da prostruji kroz vene, a ne da se zaledi tvojom hladnoćom. Umom bih ti otvorila lobanju, a onda svojom vatrom zapalila moždane ćelije. Ne bi ti ostao ožiljak, ali ni trag da su pojedine moždane ćelije već počele dati se gase. Upalila bih mrak u tom svetlu, a u mraku se bolje vidi.

Imala sam dobar plan. Na svaki detalj sam mislila. I na mesto gde bih sakrila leš, zakopala bih ga u dvorištu svoga srca. Nikad ga ne bi našli, pa i kad bi neko poželeo da ga traži, čak ni ti.U moje grudi se teško ulazi. Pluća su sakupila krila da ne dozvole nikom da priđe.

Htela sam i da pucam u tvoje srce, onda bi prestalo da kuca na pogrešna vrata. Ne bi ti se dopalo ono što se krije iza njih. Ja se tamo krijem, a ne želim da ti otvorim. Bila sam naoružana sopstvenom snagom, strpljenjem i voljom. Drugo oružje mi nije trebalo. Bacila sam pištolj duboko u sebe. Metak je ostao u cevi. Zagrizla sam ga.Više nije ubojit.

Htela sam da te ubijem. Priznajem! Bilo bi to savršeno ubistvo, ali sam shvatila da ne mogu. Moj plan o ubistvu je izvršio samoubistvo, jer odavno si mrtav i beo. Kasnim. A ima li života posle takvih smrti? Na to samo ti znaš odgovor. I ne bojim se ako uzvratiš paljbom. Sam si mi poklonio pancir.