San

Bila je čudesno smirena kada je shvatila da je izgubila kožu. Pomisli, kako je to nemoguće i da je verovatno postala svesna sebe u snu, jer samo u snu može tako da bude. Čuj, izgubiti kožu! Nije mogla da vidi svoje telo, ali je osećala tu neverovatnu činjenicu da kože više nema. Pokušavajući da ugleda svoje ruke ili neki drugi deo tela shvatila je da se telo raspadalo nečujnom finoćom, kao da su ptice izletale iz gnezda, jedna po jedna, prelepe bele ptice njenih osećanja. Kako to da je ništa ne boli? Pa da, u snu je sve moguće! Mozak se krunio kao cvet čije su latice umorno padale na zemlju. Kosti su pevale. Ludilo! Čula je pesmu tog raspadnutog tela, čak uživala u njoj i stalno je sebi postavljala isto pitanje: kako je to moguće? I davala isti odgovor:u snu je sve moguće. Čemu ovakav san? Šta hoću sama sebi da poručim, pitala se ona ili ono što je od nje ostalo? Baš je glupo kada hoćeš sebi da objasniš nešto što se ne može objasniti. Ali, u snu je sve moguće... Najzad ništa od nje nije ostalo. I zbog toga  nije bio mrak ili neka ljigava masa od besmisla, naprotiv bilo je svetlo i nekako veselo u tom ostatku sna. Još je bila tu, čak se i smejala. Sve je izgledalo kao igra anđela.

“Dobro” reče neko”sada ćeš dobiti novi oblik!”

“Svašta” reče devojka”pa to je nemoguće! Nisam robot ili lego kocke!”

Dok je to izgovarala videla je kako se pomaljaju obrisi njenih ruku.

“To mene neko crta?”u polušali upita ona.

“Da, ti samu sebe!”dobi ozbiljan odgovor.

“Kako?”poče da oseća zbunjenost i strah.”Mogu li da Vas pitam nešto, ko god da ste?”

“Naravno. Ti i onako pitaš samu sebe.”Čuo se potom prigušeni smeh. Devojka oseti mučninu, a onda i glad, zatim bol, tugu i očaj.

“Da li je ovo san?”

“Nije. Ovo je tvoj život, ti, istina, ljubav i smisao. “

“Ali , zašto sam sada tako tužna? Zašto plačem?”

“Sklopljena si i spremna za novi san.”

“Ne razumem...”

“Sad ćeš se roditi kao Jadranka, dvadesetdevetog marta hiljadudevestošezdesetdruge godine u dvadesetri časa i četrdesetpet minuta...Život je san, ne zaboravi!”

Poslednjeg čega se sećala bile su suze. Mrak.