Spremi se!

U rukama je držao njeno lice, nežno ga stišćući. Gledao je u jedno njeno oko čitavu večnost, pa toliko vremena u drugo. Onda je dugo gledao njen nos i usta, pa pogled opet vraćao na oči, pa na usta.Tako bi je rado ljubio i uranjao u njih, ali onda ne bi mogao da ih gleda. Biće vremena i za to. Sada hoće da uživa gledajući je.

- Da samo znaš koliko volim te tvoje divne oči, nos, usta... - onda je gledao njenu bradu. Izmakao je glavu koji santimetar da je pogledom obuhvati što bolje. Gledao je kao što se gleda  ikona Svete Petke, Mona Liza, Klimtova Adela... Otvorio je širom oči da bolje vidi, a ona je odjednom ispod njega počela da se smeje, jer je tako „buljav“ bio smešan. E, onda joj je on svojim usnama zatvorio njene i oduzeo joj dah. Nakratko je zastao da oboje uzmu vazduh, a onda su opet zagnjurili jedno drugom u usta, preplitali jezicima, kao da se bore čiji će biti jači, ko će prodredri dublje, ko će jezik onog drugo više usisati. Nisu zatvarali oči iako su sve slabije videli jedno drugo. Mrak se uvlačio u sobu kao nemi svedok i bio prisutan sve do kraja njihovog grča, a nakon minut-dva, nestao je, jer ga je savladala svetlost upaljene noćne lampe. On se samo za trenutak pomerio da upali lampu i vratio se na njeno toplo telo, vodeći računa da je ne optereti svojom težinom, oslonovši se ovlaš na svoje laktove. Rumena i raščupana, isisanih kao krv crvenih i vlažnih ustiju, bila je još lepša.

- Ljubavi. - rekao je on tiho, a ona mu je odgovorila prigrlivši ga jače.

- Ženo moja. - rekao je on malo glasnije, a ona je njegova bedra stisla jače svojim.

- Volim te. - nežno se jedva čuo, a ona ga je obasula poljupcima po čitavom licu.

Volela je da ustane zajedno sa njim, pre nego što bi on otišao na posao. Ispratila ga je do vrata stana, uz obavezan poljubac-dva i odgledala ga dok ne bi ušaou u lift. Zaključala je vrata i otišla u kupatilo. Volela je jutarnja tuširanja. Obrisala se peškirom i obukla čist veš, pantalone i toplu tuniku, a onda zavrnula rukave i počela da radi po stanu. Oko podneva je pristavila ručak. Dok se povrće dinstalo, pripremila je rolat od mlevenog mesa i ubacila ga u rernu. Supu će pred njegov dolazak napraviti iz kesice.

Pokupila je osušen veš i počela da pegla. Razmišljala je o njemu i samo o njemu. Nežno je prelazila preko njegovih mirišljavih majica i košulja. Opeglane košulje je odmah stavljala na ofingere i zakopčavala im prvo dugme da se kragne ne krive.

Dočekala ga je sa neodoljivim osmehom. Iako malo umoran, čvrsto je zagrlio i sočno poljubio. Dok se tuširao, ona je raspoložena postavljala sto i sa posebnom pažnjom savila ljubičaste salvete. Za vreme ručka, netremice ga je gledala i jela, dok je on pričao kako je proveo taj radni dan. Pri kraju ručka, rekao je da će večerac malo prošetati i ako nema ništa protiv, otići u bioskop. Film je odličan, rekao je, veruje da će joj se svideti. Gledao je par reklamnih scena, zove se „The house of the Spirits”. Ona se na tenutk namrštila, ali je on odmah objasnio:

- Ne, nije horor. “Kuća čudnih duša” je rađena po priči Izabele Aljende – reče on – radnja se događa u Čileu, početkom sedamdesetih godina. Svideće ti se, Meril Strip igra glavnu žensku ulogu I ima neobičnu ulogu – ima sposobnost vidovitosti i telekineze… - ona mu je stavila prst na usta, a on preko njenog prsta dodao: - Dobro, dobro, neću više ništa da ti pričam. Uglavnom, siguran sam da će ti se film svideti.

Ne samo da joj se film svideo, nego je bila oduševljena. Kome se ne bi dapao film sa fantastičnom radnjom i glumcima kao što su Meril Strip, DŽeremi Ajrons, Glen Klouz, Antonio Banderas i Vinona Rajder? A drama! Tako neobična, van svih stereotipa silnih filmova koje je odgledala. Bila je oduševljena I zahvaljivala mu se čestim poljupcima, izražavajući tako zahvalnost što je odveo da odgleda izuzetan film.

Sledeće večeri su im došli prijatelji. Ispekla je slane pogačice, nasekla dosta kačkavalja, celu teglu maslina; pili su sjajno crveno vino “Milenijum”, slušali instrumentalnu muziku iz čuvenih filmova, pokušavali da po muzici prepoznaju o kom se filmuradi, smejali se, neki su plesali… Veče su svi proveli dobro raspoloženi I u prvim jutarnjim satima, gosti su se razišli. Ona se odmah bacila na sklanjanje tanjira, flaša, čaša… On joj je prišao s leđa, zagrlio oko struka, uzeo čašu iz njene ruke I spustio je na sto, a onda je nastavio da rukama prelazi preko njenog tela. Otkopčavao je jedno po jedno dugme njene košulje, dok su se njihali u taktu muzike. Kada joj je skinuo košulju, otkopčao je brushalter I pustio ga da padne na pod.

- Ohhhh… - ispustio je uzdah zadovoljstva. Voleo je njene male, čvrste grudi. Nežno ih je milovao, a onda je okrenuo prema sebi I zagnjurio glavu u njih.

- Želim dete s tobom ljubavi. – rekao je tiho, – Ti? Da li ti želiš dete samnom? – široko se nasmejala, oči su joj zasijale kao dve zvezdice I počela je da klima glavom.

- Imaćemo ga! Ne jedno, nego više! – uzbuđeno je govorio dok je usnama uhvatio prve dve njene suze radosnice – Sada ćemo ti i ja, ljubavi moja, početi da stvaramo prvo dete. Večeras, ljubavi. – poljubio je u oba oka I primetio tužan pogled, a onda se malo odmakao da ga bolje vidi I rekao:

- Ne brini. Znaš da smoišli kod doktora. Sećaš se šta nam je rekao? – ona je klimala glavom I osmeh joj se opet vratio. Zabacila je glavu, što je značilo da hoće da joj kaže to što je htela da čuje.

- Ne, naša deca neće biti ni gluva, ni nema, kao ti ljubavi. Čuće I govoriće, ljubavi!

Zapljeskala je rukama, skakutala od sreće, zaigrala kao čigra, a onda je on uhvatio, uzeo u ruke, odveo u spavaću sobu, nežno položio na krevet I rekao u šali:

-Spremi se! Počinjemo da proširujemo našu porodicu… želim te I želim našu decu...ljubavi moja…