Testament

Ovo pišem pri nezdravoj pameti, u letu inspiracije i pri prejakim osećanjima, dakle, iskreno! Molim one koji budu ostali iza mene da shvate, kao što sam i ja shvatila jednog dana, da smo svi smrtni kako god živeli i da se ništa u grob ne može poneti. Iako to znate, nije višak ponoviti to jer, ipak, kad neko umre nekako nama preživelima u datom momentu izgleda kao”eto, bilo mu suđeno tako”prekrstimo se i vratimo se u životnu kolotečinu, nesvesni činjenice da je svaki sledeći momenat mogućnost nestajanja sa ove naše zemaljske scene. No, ne treba o smrti razmišljati, treba živeti! A smrt je tu, ona je svakako tu!

Dakle, mili moji, šta reći u ovom suludom trenutku pomanjkanja pameti i svesti? Život je mogućnost, čovek je ideja. Dosta je! Ko voli, mašta, ima strasti za lepo i dobro, pri tom je naučio da bude zahvalan za život koji je dobio, shvatiće, a onaj ko ne shvata, evo, odmah mu sada izjavljujem moje saučešće, jer je taj mrtav i mrtav se rodio za život. Tuga, velika tuga ljudi moji, zaista, kao što neko reče, tužnije od same smrti je da si mrtav za života.

Želim da vama, koji ostajete na pozornici, kažem da nemam ništa da vam ostavim i da bi bilo lepo da me nekako sahranite, nebitno gde, neka je samo u zemlji i dovoljno duboko, da se ne povampirim! Organe ne želim da doniram! Nikako! Ako postoji mogućnost da me prodate u delovima, onda imate moju dozvolu, samo ako ćete vi nešto i da zaradite. Ne dajte me ispod cene!

E, sad, kada bi mogli moju veselu narav da prodate, maštu i kreativnost, moju ludu i slatku ženstvenost, šarm, koketnost i duhovitost bili biste bogati! Za crteže, ne znam, možda i zaradite nešto, ali ako ne zaradite, molim vas, poklonite ih onima koji su voleli moju umetnost. Pesme? Možete ih sahraniti sa mojim telom. One već lutaju svemirskim sokacima i deo su anđeoskih sila, pa ne brinem, jer to je ono najvrednije od mene i na pravom je mestu.

Opraštam svima! Opraštam, pre svega, sebi, pa i drugima! Sve!

Zahvalna sam svakom trenutku buđenja ljubavi, svakoj svojoj iluziji i zabludi u ljubavi, ali i svakom deliću sekunde ljubavnog zanosa i strasti. Isto sam  zahvalna svim bezosećajnim ljudima, svirepim i nesvesnim ubicama lepote i dobrote, kao i onim drugima, čuvarima lepote i dobrote, onim trpećim, motivisanim, držećim dušama u ovom suludom svetu beskrajnih mogućnosti i slobode. Svi smo kao pojave samo ideje, pa neka ostanemo svako u svom carstvu vere ili nevere.

Šta više reći u ovom svečanom trenutku? Radujem se svome saznanju i dobro je da se to desilo pre nego što stvarno umrem! Lako je posle smrti biti pametan…

Ali, ni tada nije kasno…

Još jednom, hvala svima! I molim vas, znam da sam dosadna, ali to je jače od mene, volite svoje postojanje, svoju lepotu i ružnoću, svoju originalnost, svoj život ali baš kao i tuđe postojanje, lepotu i ružnoću, originalnost, život…ljubav je sve! Eto, ostavljam vam je, pospite je po morima i nebu, pospite je po sebi, lako se prima i svuda raste! Živeli!