Tuđi snovi - III deo

Topli zraci prolećnog sunca probijali su se kroz razmaknute zavese i dohvatali obamrla tela tek toliko da im otvore vrata toplog buđenja zadovoljstva. Sanja je ustala prva i stavila vodu za kafu. Još pomalo omamljena drugarica otvorila je oči i udahnula svež jutarnji vazduh.

- Ala miriše ta kafa. Jesam li ja ovo kod tebe prespavala? Kako sam se napila, a činilo mi se da nismo mnogo popile. Ma i umorna sam bila.

Sanja joj je prinela šoljicu tek skuvane kafe i sela naspram nje na fotelju, puštajući je da se sama budi.

- Šta se desilo sinoć, izvela si me iz kafića i gde smo otišle onda? Rekla si mi da imaš plan. Da, plan, žena, snovi. Ej, noćas je nisam sanjala.

- Noćas, dušo, jedva da si krevet pogodila. Smejala se Sanja na sav glas.

- Pa jeste, u pravu si. Vidi ti nju. Da nije to tvoj savršeni plan, da svako veče budem pijana. Lepo onda ništa neću sanjati.

- Hahaha, nije ludo, mada ni to nije loše. Sećaš li se još nečega od sinoć?

- Hm, sumnjiva si mi. Previše se ti smeješ ovako rano ujutru. Reci, šta se desilo? Čekaj, ne pričaj ništa. Došle smo ovde... Ja sam se mučila da odvežem šal... Pričala si mi kako da... Stani, nisi valjda, mislim nisam valjda, ti si... Jesi... Toga se sećam... Sanjaaaaa.

- Ne histeriši, majke ti. Rekla si mi da sam slatka, ali da mi fale delovi.

Obe su se sada već smejale. Odjekivala je soba. Jedna što je jedan deo posla bio gotov, a druga zato što je potvrdila da nije luda.

- Dobro, i šta ćemo sada?

- Sada ideš kući, da se presvučeš, istuširaš i središ i u pola pet te čekam ovde. Nenad dolazi oko pet.

- Nenad? Koji Nenad?

- Momak sa kojim si imala udes prošle godine.

- Šta? Zašto? Kakve veze on ima sa svim ovim? I otkud ti uopšte njegov broj?

- Pa vidiš, nešto ti nisam rekla. Nakon čitave one gužve, Nenad i ja smo se sastali par puta, jer je hteo da proveri kako si, ali nije smeo tebe da zove, znaš već zašto. Bila si i više nego ljuta, iako je krivica bila obostrana i to si znala i ti. Momak je potpuno ok. Posle toga smo prestali da se viđamo, ali sam sačuvala broj. Sinoć, pošto si se srušila na krevet, pozvala sam ga i ukratko mu rekla o čemu se radi i da želim samo da vidim da li je sve ok sa njim. On je sam rekao da danas dolazi da se vidite. Nije objasnio zašto. Učinilo mi se da nešto zna u vezi tih tvojih snova, ali mi ništa nije potvrdio, rekao je da će nam sve ispričati kada se vidimo. I to je to. Danas u pet.

- Ali, kakve veze on ima uopšte sa mojim snovima? Ne razumem.

- Kako ne razumeš? Razmisli malo. Nedugo nakon nesreće si počela da sanjaš nekoga koga uopšte ne poznaješ. I ne bi to ni bilo toliko čudno, verovatno, da se nije ponavljalo tako često. I to ista osoba. Pomislila sam još sinoć, ali znam da si skeptična u vezi bilo čega što ne razumeš, pa nisam htela ništa da govorim. Zar ne vidiš? Ti sanjaš njegove snove.

- To nije moguće, da znaš. Kakve su to gluposti. Kako to uopšte može?

- Nisam rekla da znam kako može ili ne može. Rekla sam da ću da pomognem i evo to sam ja koja pomažem. Prvi deo je bio još sinoć, činjenica je da te žene ne privlače. Bila si dovoljno i pijana i na ivici nerava, tako da je to u pitanju, znala bih, veruj mi. Znači preostaje ovo drugo. Na kraju krajeva šta košta da popričate. Nemaš šta da izgubiš, verovala ili ne verovala. Koliko sam shvatila sinoć, gore ne možeš da se osećaš.

- Dobro. Ako ni zbog čega drugog dolazim zato što si me shvatila ozbiljno. Ja ionako nemam bolje rešenje. Idem. Vidimo se kasnije.

Dan je bio sunčan i miran. Pravi vikend dan. Njen stan neprovetren, što je odmah po ulasku rešila, a voda u bojleru jedva mlaka. Baš takva joj je i trebala. Pre nego što je stigla da misli o bilo čemu što se dogodil od sinoć, već je ponovo bila kod Sanje. Nisu čekale dugo. Nenad je bio visok momak, jake crne, uredno podšišane brade, snažan u ramenima, sa kožom koja je skoro pa sijala na suncu. Učinilo joj se da je danas čak i lepši nego što je bio. U trenutku je bila baš srećna što je otišla do kuće i sredila se malo. A i što ga je Sanja pozvala. Koliko god smešna bila teorija zamenjenih podsvesti, na kraju, možda bi i moglo nešto dobro iz ovoga da izađe. Ko zna.

Titraj stomaka od njegovog pogleda presekla je slika koju joj je, još dok je skidao šal, stavio u ruku. S obzirom da se vratio sa čašom vode, shvatila je da je u trenutku izgubila negde svu krv iz lica. Na slici je bila devojka koju je noćima sanjala.

Nastaviće se...