Vodenica (jedanaesti deo)

-Sretene! Nađi nekog ko će pratiti onog Radovana. Neka ga posmatra sakriven i ukoliko negde ide neka ga prati. Ali, nemoj da ga ovaj primeti. Sve što sazna, neka dođe ovamo, i meni lično prenese.- reče Svetislav sinu kada se ovaj pojavio iz svoje sobe.

-Hoću. U čemu je stvar tata? Hoćeš i ja da ga?

-Ne! Rekao sam ti. Možeš Đorđa, konjušara…on je spretan u skrivanju. Pogotovu kad treba nešto da se radi. Hajde,idi.  

Za to vreme, Radovanovi drugari su se spremali da krenu.

-Druže moj, ostavićemo ti jednog konja, da ne bazaš po šumi peške. A, i brže ćeš obići i pronaći to. Sutra ćemo ti doneti i jednog dobrog psa i da imaš društvo i da ti javlja ako neko dolazi.- reče Jovan

-Uh, ljudi. Svaka vam čast. Šta bih ja bez vas? Kako ste znali za kera?

-Mitar nam je rekao. Nismo hteli da ga dovodimo dok smo tu.

-Ko bude dolazio, neka dođe rano, pošto planiram obilazak.- reče Radovan.

-Doći ću ja! Iovako je moj pas. Ako hoćeš, ići ću i ja sa tobom da ti pravim društvo.-reče Čedomir -Važi. Vidimo se ujutro.

Radovan je ustao već pri svitanju i dok se oblačio čuo je konja i psa, koji su se približavali vodenici. Izlazeći napolje, ugledao je Čedomira koji je sedeo na konju, a ispred je stajao rasni lovački ker koji ga je gledao i mahao repom.

-Dobro jutro, druže! Evo nas…ovo je Šapa, tvoj novi drugar.- reče Čedomir.

-Što Šapa?- upita Radovan, prilazeći keru koji ga je veselo dočekao i odmah se priljubio uz njega.

-Vidiš prednju levu šapu...on je crn, a ona bela kod prstiju. Biće ti veran,mlad je još, nema ni godinu dana. -Bićemo ja i ti dobri drugari!- reče Radovan, mazeći Šapu.

-Hoćemo odmah da idemo?- upita Čeda.

-Da.- odgovori Radovan.

Krenuli su uz potok,dok je Šapa trčao ispred njih. Posle sat vremena traženja stigli su do jednog proplanka i Čedomir uzviknu.

-Eno ga, Radovane. Stigli smo. Dojahali su do njega i sjahali. Za to vreme, jedan par očiju ih je posmatrao sa razdaljine, sakriven ispod krošnji. Bio je to Đorđe, konjušar koga je Sreten poslao da ih prati.

 -Jel ti znaš gde sad da nađeš to?- upita Čedomir.

-Da. Samo mi sad treba da mi nađete mesto gde ćemo to preneti.

-Jovan mi je rekao, ako nađemo javor, gde to da odnesemo.Možemo to odmah.

-U redu,ali hajde da se prvo malo odmorimo.- reče Radovan, vadeći iz bisaga flašu sa rakijom i nešto od hrane.

Đorđe je uzjahao svog konja, kojeg je ostavio malo dalje i požurio da javi gazdi šta je saznao.