Žudnja

Nikada nije bio prihvaćen. Uvek sa strahom ili prezirom rađao se, živeo, stario, sa samo jednim osećanjem… Bistar pogled, iskrene reči odbijali su se od iskonskog, i izvrnuta igra nije donela dar. Ono što nije - nikada neće biti, uz svu pozu i namešteno lice. Ali, koračao je, sa ciljem da stigne daleko.

Bolne godine, jasni ožiljci, prtljag nade. Premalo, tražilo se više, karta za ulazak. Nametana krivica, nedokazani gresi činili su haotičan put, isprepletan čuvarima na svakom koraku. Skriveni, ili jedva vidljivi, lovili su ga, hvatajući veliki plen. Sa samo jednom željom: da na kolenima prizna nepriznato i da...

Odbačen, sve više je sumnjao u sebe, a sumnjajući u sebe sve više je verovao senkama i čuvarima, priznajući možda da će oni imati milost...

Poslednjeg dana, u jutro pred odlazak, osvešćen tvrdim snom, na stazi… Sakupljao je odbačene stvari. Pramen crnih uvojaka koji su mirisali, bačeni u travu, jer neko je kao i… rešio da sve zaboravi ili prizna. Neko je ostavio tragove nestajanja u nadi da će… Haljina koja je bleštala lepotom blago se njihala sa opustelog hrasta, a malo dalje lakovane cipele svetlele su u žbunju jutarnjeg mraka. Svaki novi trag bio je putokaz, jasan i nedvosmislen, ko želi i veruje u njenu…pro...

Pomislio je, sa žudnjom, zašto ga toliko muči? Da li je draž u uzaludnom traganju, gde uvek umakne za korak, dok se on probudi pružajući ruke, ili je...