Kratka priča

Kratka priča

Mješečev sjaj mu je zlatio krzno milujući ga dugo i prelivajući milovanja od leđa ka repu, pa do šapa kako se kretao malom stazicom ka šumi.

Gledaš svet tim prelepim, unutrašnjim očima, a to je dar. Povređivaće te drugi, gaziće te slabiji, ali ne daj se, budi to što jesi, najnežnija umetnička duša koju sam do sada sreo.

Licem starice ispred njegovih vrata se u trenutku razlio neobično blistav i vedar osmeh i poznate crte su se namah preobrazile u visoke jagodice zagonetne brinete koju je odnedavno sretao na stepeništu.

Kada je najzad nastavila, taman se spremao da je prekine, ali je odustao, jer je poznavao majku, a poenta se krila u mesu koje njene reči još nisu zagrizle.

Umesto epiloga

Iz pohabane, braon vitrine izvukao je staklenu flašu sa jeftinom brljom i nasuo sebi jednu čašicu. Čep na bocu nije vratio. Dečaci znaju da će nakon toga uslediti još sipanja, a da će nakon toga najverovatnije uslediti batine.

Lepi su. Nekako večeras lepši nego inače. I veliki su. Veći nego juče. Omalele im klupe valjda, pa je vreme da nova uporišta pronađu, a ni ne znaju još koliko će puta poželeti da su ponovo mali.

Kako ti je u njenim rukama dok provlači prste kroz tvoju kosu, tone li u tvoje poglede onako kao što sam ja tonula? Lijepe li se dlanovi tvoji o njene obrise, kao što su ruke tvoje gasnule na kukovima mojim?

“Ne možeš toga da se setiš, jer ćeš tek živeti taj život, život te male devojčice. Toliko mogu da ti kažem. Uskoro krećemo!”

„Nemam ja tako izopačen um kao ti! Da se oženiš, imao bi dete i skrasio bi se, dakle, ne bi mi pričao o glupostima i ne bi gubio vreme na tom Internetu, žvalavio i olajavao!“

Pages