Kratka priča

Autor Milan Neđić

Zemlja je mesto za isceljivanje duše. Tražili smo slobodu i dobili. Znaš ko nije slobodan? Onaj ko se tako ne oseća, ne zna, ne može da zna, neće da zna.

Zamisli protraćiti život u čežnji nedostižnog, nedosanjanog, nepostojećeg sveta, a živiš? Kakvo je to stanje čovečanstva?

Reči su bile nestvarne, ali jasne, da jasnije nisu mogle biti.

Sutradan na poslu reč nismo progovorili, ali predveče, pošto su očito dobrano ohladili glavudže, zvala su me obojica telefonom, izvinuli se najpre za ono juče te rekoše kako bi bilo dobro da se čim pre nađemo u ćumezu. 

– Stvarno smo bili prekardašali, i zasluženo smo dobili po nosu. Pa ti sad vidi šta ćeš. Oprosti nam ako možeš, a ako ne možeš, ko te jebe – verglali su obojica kao pesmicu.

Šta kupiti čoveku za rodjendan koji taj poklon ne sme da odnese kući?

Upaljač, možda, al jbg, ne puši. Sem posle seksa, ali tada se grebe o njen žuti camel i kao i uvek ne zna gde joj  je upaljač.

- Evo uzmi ove šibice. (standardni rekvizit svih hotelskih soba koje imaju dnevni boravak. Ne ono kauč, dve fotelje i kombinovani regal, već se mogu iznajmiti od 9 do 5 popodne. Evropsko radno vreme svih ljubavnika).

Autor Milan Neđić

Autor Miodrag Tasić

Autor Milan Neđić

Zаbоrаviо је nа sаt, trеbаlо је isklјučiti zvоnо. Nеdеlја је, sеtiо sе dа nikudа nеćе оtići i... Оdlоžićе i svој оdlаzаk zа nеku drugu priliku. Оkrеnuо sе nа lеvu strаnu, sudаriо pоglеd sа zidоm i zаspао је.