Kratka priča

Nije ustajala. Mirno je sjedala pod mjesečinom na čistini.

Velika senka stajala je naspram njega, a ostale u redu sa jedne i druge strane.

Na nepuna dva dana vožnje od ovog ratnog bojišta, u ruševinama, pronađen je još jedan dečak, približnih godina kao zarobljenik kojeg su pronašli na drvetu kruške.

E, sad, bezbrojne su stranice o ovome napisali mnogo umniji ljudi no što može jedna prastara violina kao što sam ja, ali ispričaću vam svoju priču koja počinje i završava se ljubavlju, baš zato da se uverite da nije svojstvena samo živim bićima.

- To i hoćemo. Dosta je bilo naše superiorne moći, neka posle našeg nestanka neka druga bića vladaju ovom planetom. - reče vodja.

-Bi li se kladio? Ako ti ispričam priču i to istinitu i još te i rastužim, hoćeš li reći na glas da sam veliki kao čitav jedan život?

Vatre, ratovi, bolesti, tuge - sve se rodilo, umiralo i nanovo rađalo...

Sve je izgledalo kao igra anđela.

Sve je izgledalo kao igra anđela.

Otresao je sopstveni bol i dozvolio da ga preuzme njena ljubav, ona za koju je živeo, a onda se vratio u svet iz koga su iznikli i u kom su rastavljeni na nespojivo, pa se pribrao i usredsredio na problem.

Pages