Kratka priča

Ostanite mi sretni i ispunjeni, ništa manje od one blažene zahvalnosti u rasutoj zori...

„Čime se ti baviš, Pero?"
„Ja sam diplomirani tumač ljudske egzistencije.“

Balansiramo između boja, između senki i svetlosti, između podzemlja i nadzemlja, pravimo sve i svašta…

U takvom životu prođe i život.

Čudni su ti rođendani, pomalo sebični. Umesto drugi da se raduju više od tebe jer postojiš, to je tvoj najsrećniji dan.

Prihvatila sam ovo pozorište, iz dosade, a postajem sve bolja i bolja sa svakom novom ulogom koju svečano kao orden primam, sve očekujući da ćeš iza nekog ugla izviriti.

Bela je žurila da izađe napolje iz male trošne kuće u kojoj je živjela. Žurila je da ugrabi ono dragocjeno vrijeme dok sunce previše ne ugrije.

On možda voli. Koga? Sebe! Nikako. Tu budalu on nikada neće voleti.

Kada dođeš u situaciju da jedino što možeš da učiniš je ono nemoguće, jer ni pre toga ni posle ne vidiš načina niti bilo kakvog rešenja, onda doneseš odluku i ona je tu, samo još čin...da, samo to još učiniti.

Jednom davno, spavala sam noću. Da, to jeste bilo jednom davno.
Sada sanjam danju.
Živim snove.

Pages