Kratka priča

„Gosn’ inžinjeru, je li imamo danas nekih tehničkih problema?“

Vreme je za stabilnu vezu između tebe i mene. Bez posrednika, moliću vas, jer ne odgovaram nikome, sem sebi. Razumi me i shvatiću te. Zaboravi me, ja ću se sećati. Podsetiću te vremenom! Ne brini!

- Dobro, pišemo, ali ako mi kažete i da su miševi popili osamsto... sedamdeset... sedam... da, baš toliko flaša viskija, u to ćemo teško da poverujemo...

Spakovaću se u taj prokleti voz i odspavati do kuće, a kući ću se dobro naspavati pre nego nastavim dalje sa ovom užasavajućom i neviđenom misterijom...

On se raspričao sa devojčicom, raspituje se gde je ona pošla. Još je i pita šta to ona nosi.

Parkirao je auto u svoju garažu i ušao u kuću, ruke su mu se tresle, osećao je gorčinu u ustima koja su se sušila. Glava mu je bila kao od olova, srušio mu se čitav svet. 

I vratiše ga stručnjaci i poslaše uz njega nalaz sa detaljima o tome šta je po Vatikanu radio i kako se vladao. Nalaz im k’o roman.

Znao je to od trenutka kada je ušao u velelepnu građevinu suda. Znao je da je osuđen svojim rođenjem i da nema pravo na žalbu.

Odlomak iz romana „Lavina sa Prokletija“ – prvi deo

Odlomak iz romana Malo nam za sreću treba

Pages