Kratka priča

Mama, dobro jutro, lepa si baš kako sam te zamišljala.

Sat je otkucavao, nasula je sebi drugu čašu votke i već je trezvenije razmišljala.

Ispod oka neprimetno osmotri putnike u rasklimatanom autobusu koji se ko zna otkuda kretao, njih nekoliko, u polutami...

U tom momentu, počela je istinski da mrzi majku. Kako god da okrene, za sve je ona bila kriva!

Te se večeri zaklela da više nikada neće pisati pesme i počela da piše mušku priču.

Nije ustajala. Mirno je sjedala pod mjesečinom na čistini.

Velika senka stajala je naspram njega, a ostale u redu sa jedne i druge strane.

Na nepuna dva dana vožnje od ovog ratnog bojišta, u ruševinama, pronađen je još jedan dečak, približnih godina kao zarobljenik kojeg su pronašli na drvetu kruške.

E, sad, bezbrojne su stranice o ovome napisali mnogo umniji ljudi no što može jedna prastara violina kao što sam ja, ali ispričaću vam svoju priču koja počinje i završava se ljubavlju, baš zato da se uverite da nije svojstvena samo živim bićima.

- To i hoćemo. Dosta je bilo naše superiorne moći, neka posle našeg nestanka neka druga bića vladaju ovom planetom. - reče vodja.

Pages