Kratka priča

Tlo pod nogama mi je zadrhtalo. Mislim da je Zemlja prestala da se okreće.

Odlomak iz romana Duše selice

Zahvaljujući mojim neprijatnim raspravama sa poštonošama, nekoliko njih je poživelo i još godinicu-dve. Pa i više.

Sada tamo pada kiša. A magla krije tragove baskervilskog psa. Ona trči. Devojka u crnom. Bili smo baš mladi: možda smo tek dobili lične karte. Spojio se sever i jug. Bio je jedan slet 25-og maja i autobus koji je odlazio. Oko nas se nazirala nadolazeća smrt i vatra. Nikad nije lagala, a bila je iskrena. Ali se žuč svađe prosuo. Kao i uvek: bez razloga. Pokušavala da priča sa mnom. Stalno je iznova htela da me učini boljim. Bio sam tvrdoglav, ljubomoran i osećao sam mazohističko zadovoljstvo u  sadističkom odbijanju. Onda je ona otišla daleko.

Za sve one bioskope iz čijeg pepela su nastali neki šoping molovi.

Kada si mlad, nalet leptira i strasti pomešan je sa nevinošću i prazninom u srcu koje iščekuje potop.

Odlomak

Ono što nisam mogao rečima, ona je bojom. Ono što nije mogla četkicom, ja sam perom. Nesvakidašnja simbioza dva jaka karaktera.

Da li ima neko ko može zaustaviti starenje? Da li postoji neko lep, fizički lep u starosti?

Voleo sam je do izbezumljenosti. Voleo sam je kao što zelena boja voli plavu i žutu.

Pages