Kratka priča

„Kukavička ljubav koju svi gajimo prema slobodi, pravi je pokazatelj težine tereta našeg ropstva”, rekla je.

"...Hiljade Kozaka je jurišalo ka turskim vojnicima, ubijajući ih kao zveri..."

Ne, nisu to Gogoljeve mrtve duše, nema ovde nikakvog jebenog Čičikova, ovo su žive duše koje se uzimaju, ali ne prisilom, nego isključivo uz tvoju saglasnost.

Zastao je da bi oslušnuo sopstvene reči, i dopustio da ga ubede u samostvoreni mit, koji je izazvao i ukus, jer mu se jezik napokon pokrenuo.

Ko je pravi pas lutalica, a koga je gazda izbacio na ulicu? Ko je pojurio za sasvim određenom mačkom, otišao daleko i više ne ume da se vrati kući? Gde spavaju, čime se hrane i takve gluposti?

Kakav dan!

Izgubio je svog anđela čuvara, izgubila je i ona njega, i ostao je sam u tom đavolskom svetu da se bori, a nije više znao za šta, jer ništa više i nije želeo, niti mu je išta više trebalo.

Neko me je uzeo pod zakup i to traje, evo, gotovo dve decenije. Gazde se povremeno menjaju, ali se šuška da je moj pravi vlasnik neko iz daleka, neko ko se ovde nikada ne pojavljuje, ali je zaposlio svoje konobarice, koje savesno izvršavaju njegove naredbe za nekoliko srebrenjaka, ne mareći ni malo o tome šta će sutra biti sa mnom.

Zašto ovo nije tragedija? Zbog čega bi ubio delove, kada bi mogao da preuzme sve na sebe? Svet ravan ludilu, takav mu je trebao. Nije bio lud, pa nije ni gledao.

Samo, to lice više nije bilo ljudsko, već vučje! Ogroman crni vuk je stajao pred dvojicom prijatelja koji su ispijali piće. Od straha su svi popadali na pod. Vuk ih je samo posmatrao, nije se ni približavao ni odaljavao, samo je stajao na mestu.

Pages