Kratka priča

Nesebično je dopuštala da joj njegova sećanja postaju snovi, dok na javi nije imala prošlost na kojoj bi mogla da gradi svoj život. Kada izađe iz bolnice. Kada bude izlečena.

Sada je ona režala. Sakupila je svu svoju snagu i pokazala ona tri kriva zuba.

Sa tim sladoledžijama se može popričati o bilo čemu, na bilo koju temu sa njima možete da razgovarate, jer njih uopšte ne zanima proizvodnja sladoleda, a još manje tehnologija koja se koristi u toj proizvodnji.

Jesen je već uveliko počela, propraćena hladnovitim vremenom. Lišće je požutelo i počelo da pada, dok su ptice gotovo zamukle. Zemlja je postala sve vlažnija od kiše, koja već nekoliko dana ne prestaje da pada. Tmurno nebo se spustilo, kao da će da padne na ljude. Valjda je takvo uvek u ovo doba. Aleksandar je zbog svega toga i provodio dane baš tu, kući. Čitao je neku knjigu, pomalo i gledao vesti. Ništa posebno. Tako mu je svaki dan prolazio. Uostalom, šta sedamdesetogodišnjak treba da radi u tim godinama, sem da sedi kući?

Posvećenost sitnim i krupnim stvarima koje je dovodila do savršenstva, bile su njena odbrana i beg od onoga što je htela da zakopa, od onoga što je živelo u njoj i uporedo sa njom ustajalo i legalo. Bile su to uspomene na studentsku ljubav – lepe, nežne, ali i sećanja na ono što je došlo posle toga.

„Kukavička ljubav koju svi gajimo prema slobodi, pravi je pokazatelj težine tereta našeg ropstva”, rekla je.

"...Hiljade Kozaka je jurišalo ka turskim vojnicima, ubijajući ih kao zveri..."

Ne, nisu to Gogoljeve mrtve duše, nema ovde nikakvog jebenog Čičikova, ovo su žive duše koje se uzimaju, ali ne prisilom, nego isključivo uz tvoju saglasnost.

Zastao je da bi oslušnuo sopstvene reči, i dopustio da ga ubede u samostvoreni mit, koji je izazvao i ukus, jer mu se jezik napokon pokrenuo.

Ko je pravi pas lutalica, a koga je gazda izbacio na ulicu? Ko je pojurio za sasvim određenom mačkom, otišao daleko i više ne ume da se vrati kući? Gde spavaju, čime se hrane i takve gluposti?

Pages