Komentariši, neko i to čita

Ne prođe ni jedan dan a da ne osvane neki naslov u elektronskim medijima koji mi ne izazove jezu. Od poziva na procenjivanje koji je dizni junak najobdareniji muškošču, preko glumca koji je navodno obljubio maloletno lice, očuha koji je napastvovao pastorku od 14 godina dok je to sve njena majka gledala, premijera iz komišluka koji traži da mu se preda ključ našeg glavnog grada, do najave strašnog nevremena u regionu, raznih štrajkova, pojave novih bolesti...

Ko je pustio jahače apokalipse na naše imanje?

Često na brzinu pročitam tekstove ispod naslova, ali ne dovoljno brzo da bi se samo očešali o moje pamćenje. Taj zapamćeni deo zamenim komentarima čitalaca. Priznajem, bude među njima mnogo gorih nego što sama vest jeste ili traži. Poziva na linč, osude, presude, kazne kamenovanjem i drugim metodama koji za posledice imaju mučenje, podstrekivača nasilja, ali ima i onih koji se vode motom ,, Udri brigu na veselje”, naravno tamo gde se to može.

Jedna od takvih vesti bila je čuvena bečka tuča koja se odigrala pre nedelju dana. Glavni akteri tog nemilog događaja bili su jedan markantan muškarac i dvoje pripadnika nižeg rasta ljudske vrste. Po vestima, mališani su napali džina, vređajući ga na nacionalnoj osnovi. Na snimku sa YouTube meni je sve delovalo kao da se jedan lav brani od dosadnih buva. Palo je nekoliko šamara i uredno počišćen deo Austrijske prestonice. Komentara je bilo raznih ali na kraju sve svelo na to da je crnokosi pobednik, visok preko 180 centimetara, pravi Džejms Bond pošto ni naočare za sunce nije skinuo. To je sve izmamilo od lepšeg pola nekoliko bračnih ponuda tipa: ,,Mićo, Srbine oženi me!” Ako si Mićo Srbine propustio prosidbe onda nikada nećeš saznati šta znači završiti priču stavljanjem šlaga na tortu.

Druga vest, koju nikako ne mogu a da ne prokomentarišem  je ,,Boru ,,sahranili”, zatim je usledio nastavak koji mi pokrenuo moždane ćelije iz utrnolosti od predhodne dve reči, ,,Izgledaš kao da si pobegao svešteniku s groblja!” Naime, naša rok legenda učestvuje u jednoj muzičkoj emisji gde je u svojstvu žirijia sa još četvoro svojih kolega. Sede u velikim foteljama iza nekog pravana i ako im se takmičar koji se predstavlja pevanjem svidi, oni prtiskaju dugme i fotelja se diže, kako bi videli i bili viđeni. Tako su se legenda i ostali našli na meti tviteraša i onih koji vrlo rado iznose svoja mišljenja preko društvenih mreža. Kada bi se skupili svi komentari koji se odnose na ponašanje i izgled članova žirija u jednu malu priču, ona bi mogla da glasi i ovako:

,,Bora prerušen u ministra kulture, pobegao je od sveštenika s groblja, da prouči i ostale misterije univerzuma. Folk diva između ne biranja snajki i ,,biće kako ja kažem” nije primetila da joj se kecelja odvezala i varjača ispala. Da je posao domaćice naporan to se može videti po njenom od umora zategnutom licu. Najpoznatiji tesktopisac turbo folk pesama, iznurena slušanjem svojih dela ponekad i zadrema. Čovek koji je posvetio život narodnoj muzici, kao i svaki drugi čovek iz naroda, večito tvrdi pazar, pa se tako našao u situaciji da mu takmičari drže časove pevanja. Slab sluh i senilsnost čine, da se on uvek kasno digne. Kauboj među narodnjacima mudro se smeška ispod brka a pogled krije ispod šešira. Možda se nada da će status ,,nevidlji” moći da zadrži što duže. Emisija ima i voditelja. Čuveni glumac, koji je u više navrata pokazao svoj talenat i to u različitim žanrovima, ovaj put kao da je potpuno omanuo. Provociranje žirija, prosipanje ne komičnih šala i valjanje po sceni, dovelo je do toga da ga oni koji ga gledaju ogovaraju kao nekoga koga su udarili mokrom čarapom po glavi.”

Da li pažljivo čitati vesti ili se prepustiti maštovitim komentarima - pitanje je sad!

Estrado, politička i umetnička, pomno si praćena, samo po svemu sudeći, ti to nikako da shvatiš. Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo kada bi se komentari iz virtualnog sveta preneli u realan i pretvorila u dela.

Ne dogodili se!

Monika Tubić

Izvori: nadlanu.rs, telegraf.rs, YouTube, Twitter, Facebook...