Mozak, gospodar i kralj svega

Jedan budistički monah iz Engleske pitao je ljude šta je to što ih čini nesrećnim. Odgovor je isuviše bio lak – usamljenost. Znači, ljudi su srećni kada imaju prijatelje, partnera, ljubimca. Srećnim ih čini darežljivost, praštanje, saosećanje, i sve neke blesave stvari koje dolaze iz srca. Novac je poslednji na lestvici. Kada je taj isti monah trebalo da održi liturgiju deci školskog i predškolskog uzrasta, naišli su na problem da smisle šta da pričaju tako maloj deci, a da im bude razumljivo i intresantno, jer je budističko učenje prilično složeno. Pa su rešili da kažu ovako: Buda je učio ljude da budu srećni. Šta je to što vas čini srećnima? I onda, bez imalo ustezanja deca krenuše da nabrajaju:

- Srećni su kad imaju druga,

- kad mogu s nekim nešto da dele,

- kada im neko oprosti grešku ili kada nekom oni oproste.

Ono što naučnici nisu znali, to su deca odmah spoznala. Deca odmah to spoznaju. Sigurno smo i mi znali kada smo bili deca, samo smo vremenom zaboravili. Odrasli ljudi u toj poteri za ličnom legendom ili zlatnim runom u vidu slave, moći, novca, često zaborave da male stvari čoveka čine srećnim, pa čak i ako ove dostignu, oni ostanu nesrećni i prazni. Kod dece više funkcioniše desna (kreativna) strana mozga, tako da sebi dopuštaju mnogo više, nego odrasli koji se vode racijom iliti levom (praktičnom) stranom mozga. Mozak umetnika funkcioniše na nivou dečijeg, to je naučno dokazano, jer se život tih ljudi sastoji iz vizuelizacija, kreiranja i maštanja.

Znate ono, sigurno ste čuli za umetnike da su zamajani, a deca mala, nisu ni jedno ni drugo. Ljudima (i deci) koji češće koriste desnu stranu mozga život je ispunjeniji. Takvi ljudi su intuitivniji i život im teče spontano. Ljudi koji više koriste levu stranu mozga su racionalniji i planiraju. Možda se nekome to ne sviđa, ali dragi moji, takvi smo se svi rodili, ili ovakvi ili onakvi. Najbolja opcija za svakog čoveka jeste kada je usklađen rad obe hemisfere, kada osoba uspe da napravi savršenu ravnotežu, i u zavisnosti od okolnosti vešto da koristi jednu ili drugu stranu mozga. Zahvaljujući tome, ubrzo postajemo osobe koje umeju da brzo realno sagledavaju život, istovremeno koristeći blagodeti intuicije i maštovitosti. Tada postajemo vrlo darežljivi, saosećajni prema drugima i omiljeni u društvu. Svaki novi problem na koji naiđemo podstiče nam želju da pronađemo neko novo, uzbudljivo rešenje, koje nikome do sada nije palo na pamet. Kada se prihvatimo takvog rizika, gotovo uvek uspemo. Usklađivanje obe hemisfere mozga možemo postići meditacijom i upornim vežbanjem, tj. prepoznavanjem.

Za lični uspeh, ali i za uspeh u društvu, zaslužan je naš um. Oni kojima je leva strana mozga jača izražavaju se rečima, lako rešavaju zagonetke, vrlo su analitični, planiraju, tačni su, odmereni, racionalniji i imaju veoma organizovan život. Ljudi kojima je desna strana mozga jača, kao na primer meni, svoja osećanja teže opisuju rečima, ne rešavaju brzo zagonetke, neorganizovani su, ne planiraju vreme, svet gledaju kroz boju, impulsivni su i spontani. Ne znači ako je kod osobe izražena desna strana mozga da ne ume da se kontroliše, ili obrnuto kod “levih” da su potpuno hladni. Ovo je samo pokazatelj kako ljudi reaguju u određenim situacijama, i kako naš mozak prihvata svakodnevne naloge.

Pri dnu ovog teksta pogledajte video klip i procenite sami kojoj grupi pripadate – jeste li bolji u planiranju ili u prepuštanju života.

Ana Berbakov