Foto: 
autor nepoznat

O rečniku jezika kojim govorimo

Речник САНУ (чија је прва књига изашла 1959. године и чија израда још траје) је обухватио у целини Вукове Рјечнике народног језика из 1818. и 1852. године. Водило се рачуна и о оном делу великог Рјечника ЈАЗУ у којем се износи грађа српскохрватског књижевног језика од почетка XX века до новијег времена. Коришћена је и језичка грађа Рјечника  хрватскога језика Броза и Ивековића из 1901. године, затим речника Ристића и Кангрге (1928.) и грађа Бокотићевог речника (1936). Најважнији извори били су штампана књижевност наших писаца и знатне академијске збирке речничке грађе сакупљене у народу.

Први подстицај да се отпочне рад на овом речнику дао је Стојан Новаковић, поводом стогодишњице рођења Вука Караџића. Његова жеља је остварена 1893. године.Одлуком целокупне Академије, установљен је  Лексикографски отсек искључиво од академика и дописника. Председник је био Стојан Новаковић. Први састанак којим је отпочет рад на црпљењу грађе, био је 24. јануара 1894. године. Томо Маретић је замерио што је употребљено мало књига од хрватских писаца. Смрт Стојана Новаковића 1915. године, као и Први светски рат, омели су рад на речнику. Већ 1920. године, помишља се на његову обнову, али прошле су три године од тада, пре почетка системског рада. Нови председник био је Александар Белић. У овом периоду, било је пуно сарадника и лексичка грађа је удвостручена. Један од сарадника, била је и наша књижевница Исидора Секулић.

Други светски рат је био још један у низу камена спотицања при изради речника. Због опасности од бомбардовања, лексичка грађа је премештена у трезор Народне банке. Ово је речник савременог књижевног и народног језика, и у њему су обрађена на првом месту сеизмолошка (значењска) и синтаксичка страна речи (значење и њихова употреба у реченици).

До 2007. године, изашло је 17 књига од преко 30 предвиђених. Речник САНУ је информативан (с подацима и из дијалекта и из старијих епоха савременог језика) и нормативан, са грађом из целог српскохрватског подручја. Речник савременог српскохрватског језика са језичким саветником, угледног лингвисте Милоша Московљевића, доживео је тужну судбину и пре него што је оцењена његова стручна вредност. Овај речник, са преко 50.000 речи, објављен је 1966. године и исте године је анатемисан и забрањен, а потом цео тираж од 5.000 примерака уништен спаљивањем.

Неколико дана након промоције Речника, у Политици је објављен чланак Мирка Тепавца, тадашњег уредника  Политике, са замеркама на објашњења појединих речи. Спорне су биле дефиниције четника и четништва, партизана и усташа, али и изостављање из Речника речи Хрват и свих осталих граматичких облика који потичу из истог корена.

Његово поновљено издање, штампала је издавачка кућа Аполон тек 1990. године, а треће издање 2001. године објављује Гутембергова галаксија.

Иако прилично оскудан и рађен на основу застареле грађе, овај    Речник је ипак први речник српског језика после Вукових. Од изузетног значаја за наш језик и културу, је и Речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске и Матице хрватске (прва два тома), рађен модерним лексикографским поступком, описног и нормативног карактера, са примерима из целог српско–хрватског културног подручја.

На састанку Матице српске и Матице хрватске 1954. године, одлучено је да се заједничким радом већег броја језичких стручњака изради речник књижевног језика на основу грађе која ће се прикупити из дела новије књижевности, писане српскохрватским језиком, из публицистике, стручне и научне литературе. Уредници Речника Матице српске, били су: Академик др Михаило Стевановић, др Светозар Марковић, Светозар Митић и др Митар Пешикан. На шестотомном Речнику Матице српске, заснован је нови једнотомни Речник српског језика, такође у издању Матице српске. Овај речник је рађен више од једне деценије и на њега се дуго чекало, да би коначно изашао у октобру 2007. године. Идеју за израду једнотомника, изнео је Митар Пешикан органима Матице српске, још пре објављивања шестог тома Речника Матице српске. Редактор једнотомника, Мирослав Николић, у Предговору, каже да овај речник попуњава празнину у низу. Имали смо велики речник (Речник САНУ), речник средњег обима (шестотомни Речник Матице српске) и коначно је написан једнотомник. Главни уредник Речника српског језика је др Мато Пижурица, а рецезенти Иван Клајн и Драгољуб Петровић.

Захваљујући труду професора Пижурице и његових колега и сарадника, пред културном, научном и књижевном јавношћу је речник са око 85.000 речи, обрађен савременим лексикографским поступком, акцентованих и нормативно усаглашених са важећим правописом. Једнотомни Речник је књига намењена свима који говоре и пишу српски, као и онима који спрски језик уче или га проучавају.

Од школских речника, издвајам Школски речник стандардног српскохрватског/хрватскосрпског језика Мирјане Јоцић и Вере Васић из 1988. године. Намењен је деци основношколског узраста и може да послужи у настави матерњег језика. Речи у овом речнику нису акцентоване првенствено због тога што је речник намењен деци основношколског узраста.

У издању Новости изашао је Школски речник страних речи Љубе Мићуновића. То је речник који садржи 55.000 популарно протумачених страних појмова. На веома сажет начин, у њему су сва тумачења прилагођена младој генерацији која се образује у свим школама и на факултетима.

За децу предшколског узраста 2006. године, појавио се један веома занимљив речник у издању Креативног центра. То је Мој први сликовни речник српског језика Виолете Бабић. У време када упознају свет око себе, ова књига им може помоћи да се упознају са низом речи којима именујемо бића, предмете и појаве из ближе околине, као и да науче да те речи повезују у тематске целине. Књига служи богаћењу речника детета и ствара основу за будуће формирање појмова.

Странице су испуњене занимљивим илустрацијама којима су појмови представљени, а илустрације су пропраћене исписаним речима. У десет тематских целина, обрађено је око 1.500 речи које се односе на сцене из свакодневног живота, предмете који су детету познати и блиски, на природу, животиње, биљке, уметност, врсте занимања...

Неговању књижевног језика, доприносе много и речници страних речи. Ови речници веома брзо застаревају, јер стране речи свакодневно пристижу у наш језик и богате га. За многе појмове који настају захваљујући развоју науке и културе, ми немамо одговарајуће наше речи. Зато се усвајају стране речи. Речници страних речи се често морају допуњавати баш због наглог прилива нових страних речи.

Најпознатији речник страних речи код нас је Лексикон страних речи и израза Милана Вујаклије. Прво издање овог речника објављено је још 1937. године, а до 2007. године, имамо седам издања овог Лексикона.

Свако издање је допуњено новим речима. Овај речник је енциклопедијског карактера и циљ је да буде што практичнији, што потпунији, а нарочито јасан и поуздан у обавештавању оних који га користе.

У најновијем допуњеном и редигованом издању, Вујаклијин Лексикон садржи преко 50.000 терминолошких јединица, а од тога око 4.000 нових речи и фраза. Ипак, Вујаклијин речник се данас сматра превазиђеним.

Већ неколико деценија на простору бивше Југославије сматра се да је најбољи речних страних речи Велики рјечник страних ријечи (Загреб, 1968.) Братољуба Клаића. У њему се могу наћи објашњења за све туђице, укључујући и турцизме. Новија издања овог речника носе назив: Рјечник страних ријечи – Туђице и посуђенице.

Од речника страних речи, издвајам још и:

- Турцизми у српскохрватском језику (1965.) Абдулаха Шкаљића;

- Речник страних речи (2002.) Владимира Анића и И. Голдштајна:

- Речник страних речи (2005.) Љубе Мићуновића;

- Велики речних страних речи и израза (2006.) Радомира Јовановића.

Тренутно се код нас најзначајнијим речником ове врсте сматра Велики речник страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке. Овај речник је резултат троипогодишњег рада аутора и сарадника окупљених на пројекту заснованом у издавачкој кући Прометеј у Новом Саду.

Аутори су покушали да обухвате што више речи присутних у српском савременом, али и некадашњем свакодневном и књижевном говору и писању.

Одреднице за овај Велики речник, Клајн и Шипка прикупљали су из свакодневног живота, затим из речника страних речи које сам предходно споменула, из популарно–научних лексикона, као и часописа из разних области уметности и науке. Њима су додали и речи које се налазе у штампи, радио и ТВ емисијама и слично.

Овај речник садржи преко 90.000 појмова, а речи у  њему су акцентоване. Корисник има веома прегледан текст, тако да брзо и лако може да пронађе жељени термин.

Од речника нових речи, издвајам:

- Речник нових речи  (1982.) Јована Ћирилова;

- Нови речник нових речи (1991.) такође Јована Ћирилова;

- Речник нових речи (1992.) Ивана Клајна;

- Велики речник нових и незабележених речи (2004.) Ђорђа Оташевића.

 

Komentari

Komentari