O slabosti individualnog identita - 2

Sazrevanje i individualni identitet

Autoritarna etika je prirodna i neizbežna kod dece i mladih, dok dostizanje zrelosti podrazumeva prelazak na humanističnu etiku. No za dostizanje tog cilja, veoma je važan uticaj dobronamernog autoriteta u periodu detinjstva i mladosti. From pojašnjava razliku između dobronamernog autoriteta, koji podučava i podstiče narastanje samostalnosti, i izrabljivačkog autoriteta, koji teži da poseduje i podstiče slepu poslušnost. “Ukoliko autoritet ne želi izrabljivati podređenog on ne bi trebalo da vlada samo pomoću zastrašivanja, lukavstva i moralnog uslovljavanja; on bi morao ohrabrivati i racionalni sud i kritiku izlažući se tako opasnosti da ga proglase nesposobnim. Ali ako on to ni slučajno neće sebi da dozvoli, autoritet proglašava poslušnost glavnom vrlinom, a neposlušnost glavnim grehom.”

Kada autoritarna etika karakteriše odraslu osobu, to je posledica ili uticaja izrabljivačkog autoriteta u detinjstvu i mladosti, ili preskakanja važnog koraka bunta protiv autoriteta. “Kršenje naloga autoriteta, počinjenje greha, jeste u svom pozitivnom ljudskom vidu prvi čin slobode, to jest prvi ljudski čin. Čin neposlušnosti kao čin slobode jeste početak razuma.” ~ Erih From.

Najkarakterističnije osećanje koje prati proces odvajanja od roditenja je osećaj hronične anksioznosti zbog nedostatka onoga što psiholozi nazivaju “bazičnom sigurnošću” - osećanju da u budućnosti nećemo propasti, nestati ili biti uskraćeni za zadovoljenje potreba. Detetu je svaka od ovih opasnosti nezamisliva i daleka, a njihovo eventualno primicanje izaziva užas. Roditelji su tu da te strahote drže daleko – u stvari, da ih u osnovi učine nepostojećima. No osobi koja sazreva roditelji tu uslugu više ne pružaju, a do daljnjega je ne pruža ni ništa drugo. Tako se neizbežno javlja strah da će nas jača okolina povrediti,pokrasti, prevariti ili, čak, ubiti - što goni da se pravo ja skriva i ne iskazuje. Osoba će zato tražiti put ka načinu da obnovi osećanje bazične sigurnosti, no ovoga puta ono se mora održavati svojim snagama. Po Fromu, najvažniji preduslov za takvo održavanje je “neprestana individualna produktivna akcija”. Američki psiholog Lujza Hej izražava ovu individualnu produktivnu aktivnost ovim rečima: “Raduje me saznanje da posedujem snagu svog ličnog uma i mogu da ga koristim na način koji sama odaberem. Svaki trenutak života je nova početna tačka u momentu kada krećemo od starog. Za mene je ovaj trenutak nova tačka početka, baš ovde i sada”.

Naravno, postizanje zrelosti i individualnog identiteta povezano je sa mnogobrojnim problemima. “Izdizanje čoveka je dugotrajan proces; čovek u velikoj meri ostaje vezan za svet iz koga se izdigao; on ostaje deo prirode – zemlje na kojoj živi, sunca, meseca i zvezda, drveća i cveća, životinja i grupe ljudi s kojima je krvno vezan. Ove primarne veze ometaju puni ljudski razvoj; one stoje na putu razvitka njegovog razuma i njegovih kritičkih sposobnosti: one mu dozvoljavaju da sebe i druge upozna samo kroz svoje, odnosno njihovo učešće u plemenu, društvenoj, odnosno religioznoj zajedniici, a ne kao ljudska bića; drugim rečima, one ga sprečavaju da se razvija kao slobodnan pojedinac, koji sam sebe određuje i koji proizvodi.” ~ Erih From.Neuspeh da se prevaziđe roditeljski autoritet i emocionalna zavisnost od roditeljskog gnezda rezultuje da čovek psihološki i dalje ostane na nivou prvobitne vezanosti i zato mora da traži zamenu za prisustvo roditelja – a to mora biti nešto iz spoljašnjeg sveta što će u svesti zauzeti trajno prisustvo oca i majke ipostati novi temelj identiteta.

-nastavlja se-

Dalibor Dragojević i Ivan Radović, 2013.