O slabosti individualnog identita - 3

Plemenska i kosmopolitska svest

De-individuacija je najčešće praćena plemenskom svešću. Bertrand Rasel pojašnjava prirodu plemenske svesti u BBC radio emisiji: “Rani čovek mora da je živeo u malim grupama, ne mnogo većim od porodice - od 50-100 pojedinaca. Dok je unutar grupe bilo mnogo saradnje i deljenja, prema drugim ljudskim grupama vladalo je neprijateljstvo. Očigledno je da su naši rani i jedva ljudski preci bili nesposobni da se ponašaju vođeni promišljenom i svesnom polisom, već instiktom – dualnim instikntom prijateljstva prema pirpadnicima svog plemena, i neprijateljstvom prema pripadnicima drugog plemena. Rast društvene solidarnosti koja je bila pokretana strahom od neprijatelja bio je rezultat što instikata intimnosti što svesti, kulminirajući u velike zajednice zvane nacije.” Primer plemenske svesti daju fudbalski huligani. Manje ekstremni izraz plemenske svesti je nacionalizam - sentiment i misaoni obrazac omalovažavanja ili neprijateljstva prema drugoj naciji, kao i lokal-patriotizam i patriotizam, kod kojih se prirodnojnaklonosti svojoj društvenoj grupi i prostoru pridružuju i romantična osećanja.

Različito poimanje mećuljudskog udruživanja predstavljagrađanska kosmopolitska svest. “U jednom trenutku nova vrsta društvene solidarnosti počela je da se stvara ne više bazirana na tlu i naciji, nego na principima.“ ~ Bertrand Rasel. Primer ovakve zajednice je savremena Američka država. Ona nije nacionalna; Amerika je zajednički stvaralački projekat i način života, proizišao iz opšteg nedogmatskog prihvatanja dogovorenih principa.

Ključni princip u Američkom načinu života je sloboda pojedinca – ne samo sloboda od nemaštine i moranja, nego pre svega sloboda da se samo ispolji i utiče na život. Njoj je dato tako visoko mesto zato što je zadovoljenje potrebe da se lično utiče na svet (moć) - zajedno sa onom drugom potrebom, da se sa svetom pomešamo (osetljivost) - psihološka osnova lične sreće. Moć i osetljivost u svojoj međuigri sačinjavaju ljubav, ono za šta smo svi stvoreni – a ne da protraćimo naše rođenje tako što minimizujemo svoju aktivnost, odbacivanjem osetljivosti, razumevanja, sticanja znanja i moći – a koja pretpostavlja individualno postavljanje prema svetu.

Balkanski problem

Za Balkanske prostore je karakterističan neuspeh u sazrevanju i izgradnji individualnog identiteta - kao uostalom i za ostale sredine mediteranskog psihološkog tipa (Italija, Španija, Francuska itd.) U Italiji na primer - naročito u južnim krajevima -  nije retkost da čovek od 30 godina i dalje bude kupan od strane majke. Nije onda čudo da će on biti sklon da postane član mafijaških organizacija – organizacija koje funkcionišu po autoritarnom principu. Kum mafije je pater familias, otac koji se ne samo bespogovorno sluša, nego kome se ne sme čak ni upasti u reč. Sama mafija je poput majke, porodice, koja je uvek “na strani” svakog svog člana - dok god joj je on poslušan i u bespomoćnoj poziciji. “Ako osoba bude neposlušna, njeno prihvatanje kazne i osećaj krivice i priznavanje i pokazivanje nemoći vraća je “dobroti”, jer ona na taj način izražava prihvatanje autoritetove nadmoćnosti.” ~ Erih From.

Arčibald Rajs, prijatelj Srpskog naroda iz vremena prvog svetskog rata, uvideo je da mi nismo religiozni:

“Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju.Istina, vi osećate, poput svakog čoveka koji zaista razmišlja, da postoji nešto neodredljivo, nešto suviše uzvišeno da bi se pojmilo, nadnama, nešto što natkriljuje svet i upravlja njime. Međutim vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš "bog" nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.”

Rajs dalje nastavlja pasažom koji danas može da izazove nesporazum:

“Religija je, svakako, moćno sredstvo poretka, a zdrav razum vam je pokazao put da je ponarodite i da je takvu prihvate vaši ljudi. Ta religija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu često u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, ušao u vaše hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro isključivo žena. Ali se čak i onaj Srbin koji se hvališe da ga je „baš briga i za popa i za njegova posla" prekrsti kada sazna nešto što ga žestoko pogodi, ili ode da pobode upaljenu sveću ispred ikonostasa kad izgubi drago biće. Brižljivo čuvajte tu narodnu religiju jer će vaš narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen.”

Rajs je ovde zdravorazumski prihvatio da su stvari morale biti takve kakve su u to vreme bile; ali mi ovo danas ne treba da shvatimo kao iskaz da bi stvari takve trebalo da budu. Na protiv, Rajs je izrekao baš ono što ne bi smo smeli da budemo ako hoćemo napredovati; (npr. Sveti Sava ne bi nam smeo biti iznad Hrista).

Dalibor Dragojević i Ivan Radović, 2013.

-nastavlja se-