O slabosti individualnog identita - 4

Šta dalje?

Korisno je u ovom trenutku dati poređenje Balkanskih prostora sa drugim velikim svetkim prostorima:

• Zapad – racionalni um, vladanje prirodom, vizionarstvo. Ukorenjen u Staroj Grčkoj i Rimu, Renesansi i Judeo-Hrišćanstvu. Humanistični (geocentrični) pogled na svet, težnja ka odvajanju od prirode i njenom prevazilaženju, popravljanju (re-kreaciji).
• Bliski istok – duševnost i seksualnost, nezrelost, varvarstvo. Ukorenjen u srednjovekovnom feudalizmu i militarizmu. Teokratski pogled na svet.
• Daleki istok – meditativni um, ovvladanje samim sobom, prevazilaženje ljudske situacije. Ukorenjen u Hinduizmu, Konfučijanstvu, Taoizmu i Budizmu. Pogled na svet u kome je čovek sjedinjen s prirodom ali mali u kosmosu (heliocentristični).
• Balkan – pronicljivi um, poznavanje iskonskog porekla ovozemaljskih stvari, opsednutost problemima ali na račun vizionarstva, romantičnog duha i slobodnog maštanja; plemenska svest, slabo poimanje univerzalnog (onog što nije prizemljeno i konkretno). Neukorenjenost. Nacionalistički i rasistički pogled na svet.

Vidi se da problemi balkanskih prostora ne dolaze prevashodno od odsustva uma, već od njegove pogrešne upotrebe. Da bi smo shvatili kakva je njegova ispravna upotreba, možemo pogledati na životinje, nama srodna a jednostavnija bića, od kojih zato često mnogo možemo naučiti. Gledajući kako orao čini sve što čini u svoje ime i sam polaže račune za to, pri tom koristeći krila koja su mu podarena, možemo se pitati zašto mi izbegavamo da se ponašamo isto tako. Očigledni i verovatno ispravan odgovor je, nepoverenje u dobrotu ljudske prirode - da će nam drugi ljudi pomoći kada posustanemo ili padnemo i da ćemo mi želeti da pomognemo drugome koji je pao. Međutim svo iskustvo svih ljudi govori da ljudi ustvari rado i radosno pomažu drugima. To u njima rasplamsava osećaj sopstvene vrednosti i značaja. Sem toga, oni će to učiniti i potpuno automatski i nesvesno, recimo kao kada se neko, videći dete kako se davi, bez razmišnjanja baci u nabujalu reku da ga spasi. No čak i važnija od ovog nesvesnog prijateljskog osećanja, je svesna briga za bližnje. Umesto orlovskih krila, mi koristimo razum ljudski, kao osnovni oblik i preduslov našeg opstanka i bitisanja. Da koristimo razum koji nam je podaren, osuđeni smo; ali bez preuzimanja života u svoje ruke – to jest postizanja slobode kroz odbacivanje zavodljivih poprimljenih i prihvatanja individualnog identiteta, razum ćemo koristiti protiv sebe. Tačno je da je lakše ići zavodljivim pogrešnim putem; ali da li je to vredno onoga čemu će nas ta slepa ulica vrlo vrzo odvesti - zamene ljudskog oblika življenja životinjarenjem, sanjanjem u budnom stanju i spavanjem preko dana? A dok je lako krenuti pogrečnim putem, nije teško ni okrenuti se od njega, ma koliko se u njemu već zabrazdilo, i krenuti pravim putem. Pritom nije bitno koliko će se daleko tim putem odmaći; jer samo putovanje njime donosi nam sve što nam treba.

Otvoriti um i raširiti ga kao orao krila. To je prvi preduslov za uspešan let u slobodu.

Dalibor Dragojević i Ivan Radović, 2013.

-kraj-