Pesnikinja vampirizma

Čitaoci novina, koji nisu ujedno i bolji poznavaoci naših pozorišnih prilika, mogli su ovih dana da pročitaju da je „Mihizovu“ nagradu, najveće priznanje koje može da dobije jedan mladi dramski stvaralac u Srbiji, dobila izvesna Danica Nikolić Nikolić.

(Naravno, oni koji podrobno prate našu kulturu, pozorište i literaturu, dobro znaju o kome se radi – i ovu vest su dočekali sa radošću i oduševljenjem.)

Odmah upadaju u oči i uši dva istovetna prezimena, to neobično obeležje koje prati ovu mladu i lepu ženu, sa očima Lajze Mineli i imenom jutarnje zvezde. Jedno prezime, ostavio joj je otac, poznati novinar Kića Nikolić, čiji je ujak bio naš veliki i rano izgubljeni literarni genije Milutin Bojić; drugo joj je dodelio onaj nevidljivi gospodin, kog je Miloš Crnjanski zvao - „slučaj komedijant“. Dobila ga je, naime, na venčanju sa bivšim suprugom, u trenutku kad joj je matičar postavio konvencionalno pitanje da li želi da zadrži svoje prezime, uzme prezime supruga, ili koristi oba. Danica je, tad, u svom neobaveznom maniru, odgovorila da je oduvek sanjala da joj život bude banja, kao Baden-Baden.

Voila! Zvezda je rođena!

„Life is a cabaret old chum, so come to the cabaret...“

A Danica jeste pozorište; njen život jeste drama; ona jeste predodređena da bude pod zaštitom muza;  nju štite i Melpomena i Erato, ali najviše od svih, ona neobična žena sa bršljanovim vencem i maskom, prva među Zevsovim kćerima – Talija, boginja komedije.

Kad je autor ovih redova prvi put pročitao dramske tekstove Danice Nikolić Nikolić, bio je fasciniran činjenicom da neko u današnje vreme uopšte piše drame u stihu, koristeći savršeni deseterac, a to je, samo po sebi, nešto što bi, barem na prvi pogled, moglo da deluje – ili neozbiljno, ili totalno pretenciozno. Stihovi, međutim, sami izlaze iz Danice. Ona je nekad kao Puškin, nekad kao Filip Višnjić, nekad kao nekakav reper iz huda. Ona suvereno stoji na našoj, tako izanđaloj i izraubovanoj, postmodernoj poziciji i - igra se. Iz svega toga vrca njena erudicija, ali sve je tako lako, tako šarmantno. Danica je čas emotivna, čas tragičarka, ali, uvek, nanovo, puna duha i kalambura. Sve ovo, međutim, dobija sasvim novu dimenziju kad ga vidite u izvedbi, na sceni. Tek onda shvatite svu preciznost, svu studioznost i ozbiljnost s kojom su ti stihovi, scene i činovi pisani. Danica je autor univerzalnih dramskih dela; njeni likovi su arhetipovi naše istorije, sadašnjosti i budućnosti, baš kao što su to likovi Nušića, ili Kovačevića. Danicin možda najjači lik je Sava Savanović, legendarni vampir o kom je pisao još veliki pisac Milovan Đ. Glišić. Takođe, Petar Blagojević, istorijska ličnost, čovek iz istočne Srbije za kog se verovalo da se povampirio i čiji je slučaj ispitivala austrijska državna komisija (s obzirom da je u tom periodu, krajem, 17. veka, ovaj deo naše zemlje pripadao Austriji). Izveštaj o Petru Blagojeviću, objavljen je u „Bečkom dnevniku“ i predstavlja prvo pominjanje bolesti vampirizma u Evropi.

Danica jeste pesnikinja vampirizma. Ali, ne vampirizma, kao nekakvog pukog horor motiva, već kao univerzalne metafore za „srpsku nacionalnu bolest“, našu nepopravljivu prirodu, kojoj ni vreme, ni civilizacijske promene ne uspevaju da naude.

Obratite pažnju na Danicu Nikolić Nikolić. Njeno vreme dolazi.

Vojislav Todorović