Svakodnevnica subotnje večeri

Njihove struje sada leže kod kuće dok je oni, pevajući, ne zarade. Bojleri su isključeni vikendom da bi se što više uštedelo. Deca ispred malog tv ekrana čekaju majku ili oca da kući donesu hleb i pavlaku, možda i paštetu. Dosađuju se, jer domaće zadatke rade samo nedeljom. Mama ili tata pevač u klubovima, diskotekama ili na svadbama doći će kasno, kada će deca već duboko spavati i skinuće slojeve šminke, pića, dima i zagušljivog vazduha sa lica. Leći će umorni i dugo neće moći da zaspu, razmišljajući o računima, spiskovima za kupovinu, papirima koje će odmah u ponedeljak dati drugima, vrhovnim snabdevačima, trgovcima, vlasnicima kuća, stanova, automobila, „životnog standarda“.

Njihove kirije zarađuju se danas za sutra, glasom, stasom i snalažljivošću, nekad i usiljenošću, nekad krevetom. Dostojanstvo za stanarinu. Dan za noć. Svetlucanje za trivijalnost.

Njihovi prozori stoje neoprani od kiše, jer mama ili tata pevač u klubovima i diskotekama moraju da idu na probe, ugovaraju svirke, dogovaraju tezge. Često će u toku takvih razgovora poželeti da odjebu debele vlasnike, napuste rintanje noćnog provoda i odu kući, i sa svojom decom provesti dan negde napolju, na čistom, svežem vazduhu. Često će u toku svirke, u mnoštvu znojavih, pijanih tela, poželeti da se sve sruši i prekine glasno nadvikivanje od kojeg se sve trese. Često će mama, šminkajući se za nastup, poželeti da baci pudere, senke, sjajeve, šljokice, umetke, haljine i štikle.

Možda mama ili tata pevač to nikada neće uraditi. Možda će njihova deca porasti, i oni to neće primetiti. Možda neće upisati fakultete i, ako nemaju talenta za muziku, možda će se zaposliti u nekoj fabrici, ili magacinu. Makar nikada neće morati da osete težinu noći, koja se svaljuje samo na njihova pleća, sve umornija tokom godina. Makar će ih neko nekad pogledati i naslutiti koliko teško zarađuju za svoj „životni standard“.  

Mama ili tata pevač moraju da prevaziđu mnogo prepreka. Oni moraju da se posvete svom poslu, vežbaju svoj glas, telo, nastup, odnos sa ljudima, izdržljivost, otpornost. Oni moraju da budu spremni u svakom trenutku. Oni ne moraju da jedu, dok za to ne zarade. Oni moraju da misle na svoju decu, umesto da budu sa njima. Oni ne smeju biti bolesni, tužni, odsutni, nestrpljivi, namršteni. Oni moraju da budu svetlo u noći, ispunjivači muzičkih želja, utešitelji, mirotvorci, grudi za ubacivanje novčanica, telo za gledanje, pipanje i pokoje prosipanje pića, noge za gaženje razbacanih flaša... Sve ono što njihova usamljena netalentovana deca nikada neće postati, na njihovu sreću ili nesreću.  

Jasna Rakićević