Lutanja

Sprala je kiša sneg sa krova.

To se ogolio tek heroj mladosti,

To se probudilo malo božansko biće

U novčaniku probisveta.

Lutanja.

Lutanja od grada do grada,

Od ljubavi do mržnje,

Godina na godinu.

Sedimo, moje retko sećanje na momente ponosa,

I ja.

Pijemo jutarnju kafu

I dobacujemo mladim ženama.

Kao dva drugara najbolja i stara.

Koliko traju momenti besnila

I hrabrosti da se obrusi životu u lice?

Sedimo  lomljene kosti i ja.

Pijemo jutarnju rakiju,

Diskutujemo o dnevnoj politici

Previše glupi i smešni

Da bi shvatili

Da jedno drugog ne bolimo više.

Sprala je kiša sneg sa spomenika

I načas,

Ali samo na čas, otkrila lica

Moje braće.

Ponosne su smrti

Lokalnih ludaka.

To su tek smrti malih božanskih bića

Koje smo mrzeli  u ovom svetu  ljubitelja smrti.

Lutanja.

Lutanja od istine do laži,

Od mira do ratova,

Od ljubavi do mržnje.

Godina na godinu.

Sedimo, moji tanani uspesi  posramljeni pred ljudima

I ja u kafani.

Pijemo prvu jutarnju kafu

Gledamo u decu koja su tužna i glupa

I nazdravljamo prošlosti

Koja nas je izdala u jednoj

Jedinoj šansi da uspemo

I otišla bez povratka.

Sedimo  moje razrodjene sestre i ja.

Pijemo jutarnji čaj

I pitamo se

Ko je dokle najviše dobacio svoje snove?

Ćutim,

A one kokodaču.

Ja se još nisam probudio.

Sedim sam za stolom.

Ne pijem ništa.

Izgleda da sam umro,

Izgleda da je umrlo u meni ovo malo božansko biće

Koje je vadilo istinu sa metkom u cevi

Upereno u belo čelo  onih

Koji nikad ništa priznati neće.

To su lutanja,

Kafanska Lutanja

Od nemila do nedraga.

Od stare kasine do palate Albanija.

Dylan Horman

Vascrni Kaurin