Foto: 
autor nepoznat

Margita, pusti neka voda nosi u zaborav

Pisano na šesnaestu godišnjicu smrti Margite Stefanović Magi, 18.septembra 2018.godine u strašnom Čačku.

“Obale su prazne kao pustinja
i samo ljudi što pogledom prate
šta nosi matica

Oči su nam prazne kao pustinja
i ugriz na usni što kaže
tu je nekad bio okean

Daleki gradovi na vodi
kao brodovi na vodi
ti znaš, ti znaš, voda nosi sve…”

 

Margita je umrla na današnji dan, pre šesnaest godina. Nije bitno gde ni kako. 
Mnogi nisu primetili, mnogi ne primećuju ni danas. Od mraka.
Šesnaest godina posle, još uvek u mraku, to koliko vrednujemo kulturu i umetnost merimo procentom izdvajanja iz republičkog, pokrajinskog I lokalnih budžeta za tu namenu. Prosto je sramota koliko nam dobro ide. Pošto je procenat mali, a samim tim i džepovi samoprozvanih krstaša za navodnu slobodu navodne nacionalne kulture, sve plići, često slušamo rasprave i žalopojke na tu temu. Od nedavno pratimo I medijska prepucavanja na relaciji ministar kulture – vlasnik Pinka, uz povremeno utrčavanje na teren večite rezerve s klupe, Vladinog vodonoše Brnabić, na temu rijalitija I zločina nad kulturom počinjenim tim oružjem za masovno uništenje. Često, sve češće slušamo kako spominju one koji su pre tih šesnaest ili više godina bili skrajnuti od strane tada, a i sada, aktuelnog kulturnog establišmenta. Kulturni establišment oplakuje. Cece pune stadione. Stadioni se pune Cecama. Cece se pune stadionima. Mitrović gradi Veneciju, u kojoj se j*bu, ubijaju I rađaju deca s njegovim imenom.
Šesnaest godina posle, još uvek u mraku, nadam se, bar zbog onih koji još uvek čuju i, ne buneći se, "dele svoje parče hleba na pet delova", da će oni koji odlučuju konačno ukinuti kulturu u našoj Srbiji. Onu istu, koju su davno pustili da izdahne, slepu i žednu, bez sećanja i nade. Sposobnu za samo jednu, tako blistavu, simboličnu I strašnu reč: “Vode! Vode!”.

Šesnaest godina posle, kultura je mrtva, ali Milan, Bojan, Ivica, Sonja i Margita žive. Za život ispred svih nas. 

Zbog njih, poštovana gospodo Ražnatovići, Mitrovići, ministri, premijerke, predsednici I njemu slični– poštedite nas svojih spinovanih svađa I isceniranih rijaliti prepucavanja. Ukinite nam kulturu. Vama nikada nije ni bila potrebna, a mi ćemo se već snaći.

Hvala lepo, hvala najlepše, što bi rekla Ceca.

Vode! Vode! – rekla je Margita i izdahnula.
Pusti neka voda nosi u zaborav, to nam je prećutala.

Komentari

Komentari