Prijatelj u dobru i zlu

Pre deset godina sam ostao bez posla i posle toga imao mučne događaje, prvo sa dokazivanjem nevinosti zbog optužbe, pa nakon toga, tužba protiv države za odštetu. Sve je to trajalo skoro četiri godine.

U tom periodu su počeli da nestaju mnogi ljudi iz našeg života, iz porodice, dugogodišnji prijatelji, poznanici.Mučili smo se, supruga i ja, da preživimo i da prehranimo pokojnu ćerku, koja je završavala školu, kao i da negujemo supruginu majku, koja je bila teško bolesna i živela je kod nas. Zahvaljujući nekolicini ljudi, opstajali smo u teškim trenutcima i uspevali da ne budemo gladni. Jedan od njih je i sam imao muke, on i žena su se dugo godina borili da dobiju dete obilazeći lekare i silne pare trošili na razne preglede, lekove.

Dugo godina smo se znali, bili gosti na svim slavljima i kod jednih i kod drugih,delili dobro, ali i muke. Jedan događaj je stavio pečat na sve, a njega  nikada neću zaboraviti.

-Halo!-javio sam se na telefon

-Hej, druže! Šta radiš?-čuh glas mog prijatelja.

-Ništa. Sad sam došao. Išao sam neki sitan posao da odradim, svaki dinar dobro dođe. A,vi?

-Slušaj, kući ste i ne idete nigde?Čekaj me, doći ću do tebe. -delovao mi je usplahireno i glas kao da mu je drhtao.

-Šta ti je druže? Da li je sve u redu?

-Da…ne…ne znam. Ma bili smo žena i ja danas u Rodiću,dobili smo platu, regres, pa da obavimo potrepštine. Napunili smo dvoja kolica, čekali red I odjednom se setih vas. Bože, pa nakupovali smo i što treba i što ne treba, a da li vi imate šta da jedete? Samo mi se to mota po glavi.-bez daha je govorio, a u meni se sve steglo i neka velika knedla mi stala u grlu.

-Sad ću doći da vam donesem svega, jel ti treba para?-reče on

-Čoveče, pa znaš koliko smo ti dužni? Ni to ne znam kad ću moći…

-Nisam ti nikad rekao ništa za to! Mi imamo više nego dovoljno, a vi imate to dete. Neću da se raspravljam.-reče i spusti slušalicu

-Ko je to bio?-upita me žena iz sobe.

-Videćeš za kratko.

Za desetakak minuta, na vratima se pojavio naš prijatelj noseći nekoliko velikih, punih kesa raznih potrepština za kuću i grickalica i slatkiša.

-Deda Mraz je malo zakasnio, ali zato isplaćuje kamatu!-reče pružajući kese -Slušaj, neću se zadržavati, čeka me žena u kolima,idemo kod kumova. Čućemo se ovih dana. A,da. Evo vam i para da imate, ako nešto još treba i neću da te čujem više da se raspravljaš. Da je obrnuta situacija i ti bi sigurno to uradio.

Žena i ćerka su prišle i izljubile ga, a ja sam ga gledao pun sreće i ljubavi što imam takvog prijatelja. Nedugo posle toga,uspeli su njih dvoje da ispune svoj san…usvojili su jednu devojčicu.