Propast

Nikada u istoriji ni jedna država, osim možda antičke Grčke, nije imala tako jasnu svest o organskoj vezi između umetnosti i života kakvu je imala Venecija. Treba voditi računa o tome da su i uslovi pod kojima su ljudi živeli tada bili takvi da su mogli da iznedre zdrav smisao za lepotu.

Za početak propasti Venecije istoričari (Džon Raskin) uzimaju datum 08. maj 1418. Upečatljiva propast počinje pet godina kasnije smrću dužda Tomasa Močeniga. Usledili su ratovi, kuga, loše decenije i poniženje pod nogama Turske carevine. Sledile su poplave, požari i potčinjavanje papskoj vlasti. Ono jedino svetlo što i danas zbunjuje istoričare jeste njen umetnički i trgovački procvat uprkos slabljenju unutrašnje moći.

U svojoj propasti Venecija je bila najizopačenija (ne mislim na blud, nemoral, incest, inkviziciju, korupciju i druge pošasti toga doba). Centar sveta i čvorište ukrštanja čistih struja hrišćanske arhitekture postalo je izvor novog pravca u umetnosti, renesanse. 

    Posle renesanse istina više ne postoji, postoje samo predstave o njoj.

Kao što su ljudi tonuli u greh i idolopoklonstvo tako je i arhitektura ruku pod ruku sa religijom, pod svetlom Ništavila legla u kalup. Iako zlatan bio je to ipak mrtvački kovčeg.

Samo je lepota još jednom dokazala da je neuhvatljiva i nesavršena. I danas i doveka, pleni lepotom samo ono što isijava naivnošću, ljubavlju i neukošću. Ono što oko posmatrača ne zaslepi sjajem zlata i dragulja već veštinom graditelja. Iskrenošću umetnika koji je stremio u svojoj usamljenosti, ne u potrazi za bogatstvom i blagostanjem, već u iskazivanju poniznosti pred Tvorcem

Ne slažem se sa Raskinom, ali ko mene šta pita. Istorija je hendikepirana, ona piše samo o onome što se dogodilo. Književnost se pokorava drugim zakonima i govori o onome što se moglo dogoditi.

Bata kritikuje istoričare i način na koji je hronika ispričana. Po njemu svaki umetnik treba da traga za omaškama u delu predhodnika.

 Serena uživa na avgustovskom suncu čiji topli zraci miluju njeno okamenjeno telo. Svesna svoje besmrtne lepote i čvrsta u stavu po kome je svaka moć koja pretenduje da postane emocija verena za nevericu.

Meni je nepouzdan svaki sud istorije koji određenoj činjenici daje nepotrebnu oštrinu.

Ja pišem i živim. Maštam i uživam. Tajna svake lepote se krije u detaljima.