Na talasima zvuka

Zašto toliko volim Srbiju i zašto ponosno kličem po celom svetu da sam Srpkinja, iako sam otišla iz svoje zemlje? Srbija, nažalost ne voli i ne prepoznaje kvalitete i talente na vreme. Osvojila sam dvanaest prvih nagrada na republičkim takmičenjima, prvu nagradu (laureat) Kocijan takmičenja (Češka) koje je naprestižnije međunarodno takmičenje mladih čelista Evrope do šesnaest godina, prvu nagradu na Sarasota Music Competition-u (Florida,USA), dobitnica sam majske nagrade grada Zemuna za najboljeg mladog umetnika. Studirala sam na Cleveland Music Institute-u i Harid Conservatory-u (Boca Ratton, Florida, USA),... Ali, nama kao da se sve to podrazumeva, kao da smo nebeski narod i kao da se rađaju prirodno talentovani i posebni ljudi, pa nije problem ni ako neko ode, jer će biti takvih još. A onda, ako uspemo negde u belom svetu, dobijamo drugu dimenziju: “Oh, svet ih je prihvatio, uspešni su. Pa, to je naše gore list.”

Ja sam otišla, jer nisam mogla da dobijem posao u svojoj domovini. Čak sam u momentu agonije čekanja razbila konkurs Avio Genexa i postala stjuardesa. To ima samo kod nas. Da čelistkinja koja je osvojila sve nagrade koje su mogle da se osvoje do kraja školovanja postane stjuardesa koja ima onu čuvenu: "Tea or coffee"?

Kada dođemo na "zapad" uglavnom mislimo da je naš talenat, šarm i prethodni uspeh koji smo doneli sa sobom sam po sebi dovoljan. Ja sam po prirodi vrlo lenja i kada sam stigla u Belgiju (Flandriju) bila sam pravi predstavnik balkanskog mentaliteta i kulture. Mislila sam da se nama oprašta ležernost i kašnjenje. Kako je vrlo simpatično kada eksponiramo svoj temperament i burne reakcije na sve! A onda vas disciplinovani Flamanci nauče da je nepristojno kasniti, da vaša preterana transparentna emotivnost nije uvek poželjna, jer nesvesno utičete na nečije raspoloženje i kvarite mu miran dan. Nauče vas da je samokontrola nešto što se ceni i da je to teška veština... To me je oblikovalo kao ličnost (iako i dalje imam mnogo elemenata autentične bezobrazne Srpkinje).

Moja Srbija nažalost ima najdebilniju vlast koja je postojala još od turskog ropstva. Neću i ne želim da prihvatim da je narod birao ovakvu hegemoniju i pakao. Ono što je čudno je da ja koja znam toliko široki krug ljudi u Srbiji (iz raznih sfera i slojeva društva) ne znam nikoga ko je glasao za Vučića. Postavlja se pitanje: “Pa, ko je?” Ustajte ponovo, umovi naši! Ustajte studenti, srednja klaso, vreme je za konačno buđenje Srbije! Dosta je kmetstva i ćutanja! Mi smo mali narod koji je izrodio više umova nego bilo koji drugi u našem regionu. Svi dobro znamo koji su. Da počnem od Tesle, Milutina Milankovića, Pupina, Ruđera Boškovića itd., pa da uporedimo sa jednom Bugarskom, kojoj je najveći iznedren "um" baba Vanga). 

Ostaje pitanje šta znači biti “femme fatale” u Srbiji? Kako bi to zapravo trebalo da izgleda? Subkultura traženih devojaka u Srbiji je nažalost toliko poražavajuća da smo sa Rusima po tome jedinstveni u svetu. Profil najpopularnijih gradskih devojaka: kupljeni i lažni svaki deo tela, od trepavice do zadnjice. Ničim izazvana arogancija. Da vas podsetim, devojke u ostatku sveta imaju osmeh, naše ni slučajno. U proseku nisu pročitale ni Pinokija, pa im je fond reči jednak maloumnosti od koje vas je sramota. Dakle, drage moje Srpkinje, ne može se biti zavodnica, ako nemate znanje, obrazovanje, talenat i vaspitanje. Budite sređene i lepe, ali nosite Hegela ispod miške i čitajte ga, ili Dovlatova ili Bulgakova. Pogledajte pozorišnu predstavu, poslušajte najveća dela klasične muzike, budite u toku koji su naši savremenici najveći slikari, šta rade, kada je izložba itd. Samo tako!

Dobro je i da budete malo mangup-devojka, rođena u Zemunu. Možete da zaludite muški mozak. U suprotnom ste samo broj koji traje do sutra...

Tamara Savić