Zavođenje
Foto: 
Autor nepoznat

Zavođenje

M i k i

Da ne veruješ! Aca je juče prvi put imao sastanak s Cicom. Doterao se, pozajmio golfa od ćaleta, itd. I ne bi to bilo ništa neobično da se Cica nije pojavila na sastanku - sa oblogom oko grla! Pružila je zbunjenom Aci ceduljicu na kojoj je pisalo: „Imam tešku anginu, ne mogu da govorim“.

Sedeli su dva sata i dopisivali se pomoću ceduljica. . . Aca je totalno odlepio. Posle dejta je svratio kod mene i pričao mi sat vremena o Cici. Samo sam ga slušao, a kad sam konačno došao do reči i upitao kada će se ponovo videti s tom plavušom, on se ućutao. Ćuti i ćuti, pa mu ponovim pitanje, a on i dalje ćuti…

Onda primetim da škraba po mom radnom stolu! Priđem mu i kažem da nije normalan, i da sto nije za pisanje, a on staklenim pogledom blene u drvenu površinu pred sobom i ne primećuje me.

Na stolu je pisalo: NE ZNAM.

Jadničak je sve vreme pismenim putem komunicirao s devojkom, pa je u tom maniru nastavio i po mom stolu...

Odustao sam od dalje diskusije na tu temu.

Sutradan, pozove me izvesna Bojana. Ispostavi se - Cicina drugarica. Pitam je otkud joj moj telefon, a ona kaže bolje da je ne pitam. Devojke, kad im je frka, umeju da se snađu.

Dobro, nek joj bude. . .

Znači - Bojana, a zovu je - Beba! Cica i Beba! Koja kombinacija.

Pozvala me da se naĐemo i rekla mi da obavezno ponesem Acinu sliku. Što noviju! To mi je bilo skroz uvrnuto, ali sam poneo jednu sasvim novu fotografiju, snimljenu na mom rođendanu. Na njoj je Aca baš reprezentativan.

E sad. . . što je najluđe od svega, ta Beba je imala Cicin glas. Onaj fenomenalni, seksepilni glas o kome je svih ovih dana pričao Aca. Da, rekla mi je - Beba je sve vreme komunicirala s Acom preko telefona, i ložila ga kako priča s Cicom. Aca nikada nije ni pričao s pravom Cicom!

Pretpostavljam da je trebalo da se naljutim što mi je tako zezala druga, ali meni je to bilo ekstra zabavno, pa sam otišao da se vidim s intrigantkinjom.

Ispostavilo se da je Beba duhovita i pametna devojka, ali je sasvim jasno da ne dolazi u obzir da se Aca smuva s njom, jer je ipak malo bucnuta.

(Čista sujeta. Mislim da njega užasava mogućnost da ga drugovi vide s debelom ribom. . .)

Meni je Beba simpatična. Mislim da je lik. Malo po malo, reč po reč, i baš me šarmirala (onako drugarski, naravno).

I tako. . . Obećao sam da ništa ne pričam Aci, i da, koliko uopšte mogu, pomognem Bebi.

Samo mi je to trebalo. . . Ali šta da se radi. Treba plivati…

*

Bio sam na gej chatu. Prvi put u životu.

Mislim da mi je došlo vreme. . . za nešto konkretno. A tako, virtuelno, baš mi je zgodno. . . za početak. . .

Dugo sam se nećkao, osećao uzbuđenje, buljio u prozorčić u koji treba upisati nick pre nego što pristupite chatu. Utripovao sam da ću biti provaljen. . . Ispisao sam nekoliko pseudonima, koje sam odmah obrisao. Nijedan mi se nije dopao.

Neron (baš kučeći). Divine (travestitski). Anubis (pretenciozno).

Onda sam ustao od stola, jer sam osetio potrebu da pojedem nešto slatko. Otišao sam u kuhinju i počastio se s malo Eurokrema.

Onda sam se vratio, seo za kompjuter, odlučno upisao nick Eurocrem, i otisnuo se na virtuelnu pučinu homoseksualizma.

 

B e b a

 

Joj, što je Aca zgodan! Nisam mogla ni da pretpostavim! Sad sam se tek primila! Bolje da nisam tražila fotku, onako mi je bilo lakše. . . Malo mi je frka što sam poslala Cicu na sudar s njim. Šta ako mi ga mazne? Znam ja da to ona nikad ne bi učinila drugarici, itd, ali macan je suviše dobar. Ne znam šta bih uradila na njenom mestu. . .

*

Posle sudara s Acom, Milica se, onako u svom stilu, slatko kikoće i kaže mi da sam blesava što ga ne startujem direktno.

Direktno, ponovim, s dozom ironije.

Direktno, kaže, bez ikakvih primesa u tonu. Po njenom, on i nije neki nedostižan lik. Uostalom, svi su oni dostižni, samo im treba udariti čežnju. . .

Njoj jesu, njoj svakako jesu, kažem. Opet se kikoće. . .

Pitam je onda kakav je uživo? Jel’ i vizuelno sladak, kao što je audio.

Jeste, kaže, mnogo je sladak i, da bude iskrena, ni ona mu ne bi oprostila.

Ja tu konstatujem da ona može da ga ima u svakom trenutku, jer, ako se seća, Aca se prži na njeno telo i na moj glas, što je za nju još uvek bolje nego da se prži na moje telo i na njen glas.

Milica se opet kikoće.

Ko  zna,  kaže,  možda  bi  i  pobegao  kad  bi  mu  ona zakreštala svojim plavuša-tonalitetom.

Aha, kažem, baš će od nje da pobegne. Tako nešto se još nije desilo.

S druge strane, nastavi Cica, ona je sasvim sigurna da sam ja dovoljno privlačna, i nikako ne bi trebalo toliko da potcenjujem sebe. Uostalom, zar se Aca nije napalio kad sam  mu  svojim  baršunastim  a  la  Šade  vokalom  nešto šaputala preko telefona.

Stvarno to misli, pitam je.

Stvarno, najstvarnije, kaže. Bez obzira na naslage sala? Bez obzira, kaže. I kikoće se.

Ponekad me iznervira moja Cica. Mogla je bar malo da se naljuti na mene što sam joj upropastila šemu s Acom. Otkud zna, možda je mogla da odlepi za njim, da baš on bude ljubav njenog života! Guska. . .

*

Tužna sam ovih dana. Čitam sve ove genijalce (Lorensa Darela i ostale), i niko da ponudi rešenje za jednu debeljuškastu devojku. Preći ću na Koelja, keve mi, pa nek me pljuju do kraja života. . .

 

M i k i

 

Aca se čudno ponaša. Ne priča ništa, mada je sasvim jasno da se ozbiljno zaljubio. Cica mu je obećala da će mu se javiti kad prezdravi, ali se ne javlja. (Beba očigledno sprovodi neku taktiku.)

U svakom slučaju, Aca je baš pukao zbog te Cice. Ali nije tu samo ljubavna patnja (mada ne poričem da ima i toga). Tu je nešto mnogo prizemnije. . . Nije on navikao da ga devojke drže na distanci, eto šta je! Ona tipično muška sujeta nagriza ga kao crv kad samo pomisli da jedna takva ženska možda i ne bude njegova. Navikao dečko da dobije svaku koju poželi.

Ne krivim ga ja zbog toga. Mogu to da shvatim, pa i sam da osetim, pogotovo kad je Cica u pitanju. Ona je prava boginja.

Ima čarobno telo i prelepa je. Neviđeno biće, kunem se. . .

*

Javila se Beba. Pozvala me da izađemo na kafu. Bilo mi je drago da joj čujem glas, i odmah sam prihvatio. Ta devojka mi se od prvog trenutka svidela.

Našli smo se tako, i otišli na kafu u Dom omladine. Volim to mesto. Ima atmosferu koja mi prija. Valjda zbog onih kompjutera i knjiga. Tu, u srcu grada, osećam se sigurno i zaštićeno. Oduvek sam imao potrebu da se pozicioniram u sam epicentar grada, svog grada, ili bilo kog drugog. Iz prostog razloga - što podsvesno verujem da bi to moglo biti mesto koje je najudaljenije od svega ruralnog i folklornog. Utočište. . .

Pred Bebom nisam mogao da ostanem zatvoren. Nešto mi je govorilo da sve mogu i moram da joj kažem. Otkrio sam joj da imam homoseksualne sklonosti, što je ona najnormalnije prihvatila. Sjajna je. . .

Ona ima problem s viškom kilograma, mada meni to ne bi smetalo. Beba ima lepo lice i neverovatno beo ten, prirodna je riđokosa sa zelenim očima, i sjajno joj stoji ta kratka, muška fizura. Ima skladno telo - lepo oblikovane noge i grudi - i siguran sam da može biti izuzetno uzbudljiva u krevetu.

Jedini problem s Bebom mogao bi da bude u tome što je osnovni motiv njenog druženja sa mnom, ipak - Aca. Kako da očekujem nešto od takvog prijateljstva?

 

B e b a

 

Cica mi se danas raspekmezila. Vratila se s posla sva pokunjena.

Pitam je šta je, a ona kaže da nije ništa. Onda ćuti čitavih pola sata - a to ne liči na nju.

Iznenada, kao grom iz vedra neba, saopštava da joj se smučilo da bude dobra riba. . . Nikako nema sreće sa muškarcima.

Ja joj na to kažem da je do sada tvrdila da ih menja iz zezanja, a ne zato što ni s jednim ne može da opstane.

Ona tu histerično i sa suzama u očima izjavi da je možda tako govorila, ali da sad govori drugačije!

Grlim je i mucam - i sama zbunjena razvojem situacije - kako nisam znala da je baš dotle došlo. . .

Baš dotle - kaže na to moja Cica. Doteralo cara do duvara!

Pitam je onda šta bi ona u stvari htela? Šta želi? Lepotana, bogataša, princa? (Tu malo i povisim ton.) Kažem joj da može da ima koga hoće. Koga god hoće! Njoj je bar lako!

Ali Cica se tu skroz izbedači, pa grune u plač. Šta ja mislim, da je to tek tako. Pa nju svi jure zbog njenih nogu, sisa i dupeta. Niko i ne pokušava da joj se stvarno približi. Gledaju je kao marsovku. . . A ona nije takva. Ne traži mnogo. Traži samo malo iskrene pažnje.

Sažalim se. Razmišljam šta da joj kažem, i na kraju bubnem najgluplje što sam mogla da smislim. Kažem joj da možda treba manje da se picani, da se malo zapusti, jer ona - čak i ako se zapusti - opet će da bude k’o avion.

Cica me onda pita da li je zajebavam.

Ne, kažem, samo sam mislila. . . da ne mora baš da bude najbolja riba u gradu. Šta fali da bude druga. . .

E, tu se Milica ozbiljno naljutila. Skresala mi da je ne shvatam ozbiljno i da odjebem. Odjurila je ko furija u svoju sobu i tresnula vrata za sobom.

 

A već sutradan, sve je u redu. Vraća se sa šljake i grli me i ljubi. . . Pokazuje nove cipele koje je kupila. Da se malo časti i zaboravi na glupe muškarce. Cvrkuće li cvrkuće, vedra i nasmejana, blistava i namirisana. . .

Ponovo je dobra stara Milica.

*

„Svaka budala može da bude dobra riba ako se potrudi“, kaže neka američka cica u časopisu koji sam čitala. Ta ženska - inače poznata dizajnerka nameštaja, čije mi ime ništa ne znači - smršala je četrdeset kilograma držeći dijetu sa čorbom od kupusa! Uz kratak intervju koji je dala stoje i dve njene fotke - jedna pre dijete, i jedna, naravno, posle. Moram da se pohvalim da sam za tu prvobitnu, pre mršavljenja - Kejt Mos, ali, bogami, ova posle dijete - bolja je od mene. . .

I tada mi se prvi put rodila ideja da uradim nešto slično. Ne volim kupus, čak mi je i gadan, ali vredi pokušati. Mogla bih da zamajavam Acu neko vreme, uz pomoć Cice (ako pristane), i da usput sprovedem svoju zamisao u delo. Eto - pronašla sam životni cilj za narednih. . . koliko-već-bude-trebalo-dana. Ili, bolje rečeno - razvojni plan! Čista konjuktura, što bi rekao bata-Neša, moj brat od tetke koji je nedavno diplomirao menadžment, pa voli da se frlja tim njihovim izrazima. . .

*

Da bi se pripremila čorba od kupusa, potrebno je:

- 1 srednja glavica kupusa

- 2 glavice crnog luka

- 2 zelene paprike

- 1-2 šolje soka od paradajza

- 3 šargarepe

- malo pečuraka

- nešto celera

- kocka za supu

- po ukusu: so, biber, beli luk, kari, itd. . .

E sad, ako na sve ovo dodam da za mene ručak nije ručak ako ne zamiriše neko mesance. . .

I ko da sada ždere taj čorbuljak od lišća? Bože, šta ću ja sve da uradim zbog muškaraca. . .

*

Prvi dan

 

Da vidimo šta kaže. . . Aha. . . mogu da jedem SVE VOĆE koje mi duša poželi. . . osim banana. . . Pa to nije fer, njih najviše volim! Znači, danas samo cabbage soup i voće. . . A za piće - nezaslađen čaj, sok od ribizle i voda. A pivce?! A koka kola?! A. . . A. . . Aaaaaaa?!

Sinoć smo bile (čitaj: bila Cica), na večeri kod Ace, u bloku 30. Dečko je insistirao da Cica dođe, bez obzira na zdravstveno stanje. Samo da je vidi. Moš‘ misliti. . .

Zakazao joj privođenje na gajbu na onom prvom sastanku, kad su bili u gradu. Zna Aca posao. . .

Da budem iskrena, nikad je ne bih puštala tako mečki na rupu (mladi su, lepi su, pa još kad ostanu sami, nikad se ne zna . . .), ali, da budem iskrena - nisam znala kako da otkažem taj sudar. Bilo bi glupo. A da sve bude još gluplje, na rastanku, posle prvog dejta, kad je Aca zatražio od Cice da razmene brojeve mobilnih telefona, kako bi mogli da komuniciraju putem SMS-a, ona mu, glupača, rekla da nema mobilni! Da mrzi te moderne stvarčice. . . Da su joj mama i tata svojevremeno kupili jedan, ali da ga je izgubila. . .

Ona, kojoj mobilni stalno zvrcka!

Kad sam je priupitala zašto mu je to rekla, konstatujući da od SMS-poruka nema opasnosti, odgovorila mi je da se u trenutku zbunila, pa je sve negirala.

I tako, zbog Milice, Aca i ja moramo da ćutimo nedelju dana. Nema šaputanja preko telefona, nema SMS-a, nema ništa. . .

Eto, pustila sam je da ide. Na poverenje. Uostalom, morale smo na taj sudar, da se naše pilence-Acika ne bi malo ohladilo. . .

Večera, znači! On je kuvao. . . Špagete, da ne veruješ! Svaki lik koji me muvao kuvao je špagete. Znaju da budu tako tupavi.

Aca je u početku zapenio. Obletao oko Cice. I saletao je sa svih mogućih strana. A Cica - ništa. Usisavala je rezance onim seksepilnim ustima i kliberila se kao prava plavuša. Mrtva ladna. (Tako bar kaže.)

Ali kako je veče odmicalo, on je bio sve ćutljiviji. . . Cica misli da se malo zbunio, a ja mislim (pribojavam se) da je počeo da uviđa kako je to sve nekako na silu, i da Cica nije za njega.

Ma to je super ako je tako pomislio - ona i nije za njega, nego - ja! Jedini je problem u tome što on misli da sam Cica - ja. . .

To zabrinjava. . .

Ali nema odustajanja! Samo napred, Bebo! Navali na kupus, srce, izdržaće Cica neko vreme da ga zavlači, a onda je tvoj.

Na kraju su se, izgleda. . . malo pipali. Ali se nisu ljubili. Milica mi je povatala dečka, ali šta ćeš, moramo ga držati na kanapčetu. . . Ma šta povatala - promeškoljila mu se malo u naručju i napisala na ceduljici da neće da se ljubi, da mu ne prenese bacile. A on, som, izjavio da nema veze.

Onda se Micka uzjogunila i naškrabala da odmah mora kući, jer kao sutra rano rani na šljaku.

I zbrisala je, tačno u ponoć, kao Pepeljuga. Samo je falilo da izgubi cipelicu. Opasna je to šmizla. . . hvala joj na svemu.

*

Žao mi je Mikija. Tako je nezadovoljan sobom. A tako pametan dečko. Postupila sam tipično ženski - zvala sam ga da bi preko njega probala da se približim Aci, ali je on to osetio, mada Acu nijednom nisam pomenula. Mogli biste sad da me pitate kako znam da je osetio. . . E, pa znam! Tako nekako. I ja osećam. . .

S Mikijem ne možeš tek tako. . . kao s drugim muškarcima, on je kao neka drugarica, sve kapira! Pravi peško. . . ali tako sladak.

Moj drug Miki tipičan je gej. Ali nema veze, sasvim je okej.

Iz  ličnih  razloga  nisam  pomenula  Milici  da  sam  se videla s njim. . .

*

By the way, Cica je one večeri, kad je umesto mene išla na špagete, upoznala Mikija. Slučajno je svratio kod Ace da traži knjigu. . . i tako su se videli, na kratko.

Slučajno, ali - malo sutra! Ja sam poslala Mikija u inspekciju. Čisto da proveri da se ova moja nije spontano dohvatila s Acom. Nije da joj ne verujem, najbolja mi je drugarica. . . ali nikad se ne zna. Pogotovo posle dve-tri čaše vina. Cica je osetljiva na alkohol. Ja se od vina sva udrvenim i zacrvenim, a na nju deluje kao afrodizijak. To je jače od nje. . .

Eto kako stoje stvari.

 

C i c a

 

U šta sam se upetljala? Umesto da se smuvam s macanom, ja ga zamajavam. A dečko je stvarno odlepio na mene. Ali šta da se radi - drugarica je drugarica. Sve za Bebu. . .

Mada ja nešto i ne mirišem macane tog tipa. Svi su isti. Glume neke muškarčine, a u suštini su razmaženi kvarnjaci. Ma-mini sinovi, ili obični naduveni moroni. . .

Meni treba dečko koji nikoga ne glumi. Ne mora da bude picnuti lepotan, ne moraju rezultati rada u teretani da mu se vide i preko majice, nek samo bude normalno pametan i pomalo duhovit. Pomalo. Ne mora da bude najduhovitiji u gradu. . .

Aca je strava lik, zgodan i pametan, ali nezreo. Još uvek mu se diže na pticu u letu, i nije se iživeo. Mlad je, isto smo godište.  Da mi je dečko, morala bih da ga branim od svih tih cica koje ga stoposto saleću. . . Ali mislim da je vredan toga.

Njega treba samo još malčice doterati, pa da bude. . . skoro idealan. . . Samo mu fali fine tuning.

Ali to otpada. . . Beba je na prvom mestu.

Na kraju krajeva, ako propadne plan koji trenutno sprovodimo, ona neće imati ništa protiv da ja procvrkućem sopstvenim glasićem i preuzmem malog.

*

Pre neku noć sam se ludo provela. Posle ko zna koliko vremena, super sam se zabavljala.

Eto, mada nemam običaj, nakačim se na neki internet-chat i provalim da imaju sobu rezervisanu za gej populaciju. Uđem, onako iz zezanja i radoznalosti. Prijavim se kao Ken (znam da zvuči glupo, ali to mi je prvo palo na pamet). Odmah snimim lika sa nickom Eurocrem, i to mi bude strašno simpatično. I tako, iz čistog zezanja, počnem da čavrljam sa tim peškom. Zani-malo me da vidim o čemu će da tupi. Kako će da me muva kao muškarca i tako to. A i zanimljivo mi da se predstavim kao neko drugi, i to totalno drugi. Kao muško!

Sve imam snimljeno.

Ken> Ćao! Obožavam tvoj nick! Eurocrem> :)

Ken> Šta radiš?

Eurocrem> Trenutno?

Ken> Oui.

Eurocrem> DosaĐujem se.

Ken> Da li ću ti razbiti dosadu ako te malo zapitkujem?

Eurocrem> Sumnjam. Ali, probaj. . .  :)

Ken> Kakve momke voliš?

Eurocrem> Da budem iskren, ne palim se na kenove.

Ken> :((((

Eurocrem> Šta ću. . . Podsećaju me na nekog ko upravo tako izgleda, a sve devojke šize za njim.

Ken> Šta te briga. Ti ionako ne voliš devojke.

Eurocrem> Hvala ti što si me podsetio.

Ken> Jesi li iskusan?

Eurocrem> Ne naročito. A ti?

Ken> Kako se uzme. . .

Eurocrem> Šta to znači?

Ken> To znači - kako se uzme.

Eurocrem> Zaokruži: a) iskusan; b) neiskusan.

Što je dosadan. Nije trebalo da mu dozvolim da preuzme inicijativu. . . Zapitkuje, pa ne staje. . .

Eurocrem> Je l’ ovde redovno nalaziš momke?

Eurocrem> Povremeno. A ti?

Ken> Povremeno.

Eurocrem> I, jesi li zadovoljan dosadašnjim iskustvima?

Uplašila sam se da će me provaliti, pa sam rešila da nas- tupim iskreno. (Ali da ja, Cica, kažem da nisam imala iskustva sa muškarcima - stvarno je. . . No comment.)

Ken> Moram nešto da ti priznam. Lagao sam. Ja sam totalno neiskusan.

Eurocrem> Exscuse me?

Ken> Nisam do sad imao ni jedno jedino iskustvo. Zato pričaj ti meni o tvojim iskustvima.

Eurocrem> Ne mogu da verujem! Ni jedno iskustvo? Ni sa muškarcem ni sa ženom?

Ken>  Sa  ženom?  Taman  posla!  Ja  volim  isključivo muškarce. A ti?

Eurocrem> Zaljubljivao sam se i u devojke. Ranije. . . Ali nisam spavao ni sa jednom.

Ken> Zanimljivo. Znači, ti si bi?

Eurocrem> Odavno se već ne zaljubljujem u devojke.

Ken> A. . . sa koliko si muškaraca bio?

Iskrenost  pobuđuje  iskrenost.  I  tu  se  on  meni  poveri, lutka. . .

Eurocrem> Slušaj, moram i ja tebi nešto da priznam. Nećeš mi verovati. . .

Ken> Da. . .

Eurocrem> Nikada nisam spavao ni sa muškarcem ni sa žennom.

Ken> Ne mogu da verujem!

Eurocrem> Rekoh ti ja.

Ken> Gde se nađosmo nas dvojica nevinih. . .

Eurocrem> Ja i dalje mislim da me zezaš.

Ken> A zašto bih? Nemam razloga.

Eurocrem> Valjda. . .

Ken> Smešno mi je što sam hteo da popričam s nekim ko je pravi gej, da mi priča o tim stvarima, kad ono. . .

Eurocrem> Hoćeš da kažeš da ja nisam pravi gej?

Ken> Ma, nisam to hteo da kažem. . .

Eurocrem> Nego?

Ken> Jesi li bar upoznao nekog na ovom sajtu? Sa koliko njih si do sad chatovao?

Eurocrem> Ja sam večeras prvi put na ovom sajtu.

Ken> Dobro, bio si valjda na nekom drugom chatu?

Eurocrem> Nikada. Samo na običnom javnom. Nikad na gej chatu.

Ken> Ne mogu da verujem? Eurocrem> :) A ti?

Ken> Ni ja. :))))))

Eurocrem> Neverovatno. Pa šta ti bi večeras?

Ken> Pojma nemam. A tebi? Šta ti bi da se prikačiš?

Eurocrem> Ne znam. Valjda sam pomislio da je došlo vreme da upoznam nekog. . .

Ken> Misliš, došlo vreme da se kresneš? :)

Eurocrem> :))) Mislim da ne bih mogao odmah to. . .

Ken> Nego?

Eurocrem> Pa onako, pomalo. Postepeno. . .

Ken> Aha. . .

Eurocrem> Reci mi, da li masturbiraš?

Ken> Pa, ne baš. . .

Eurocrem> Ne mogu da verujem. Kako to?

Ken> Hoću da kažem, ne baš toliko često. A ti?

Eurocrem> Neprestano.

Ken> Koga zamišljaš? Vaterpolo reprezentaciju?

Eurocrem> :))) Zamišljati je nešto sasvim drugo nego raditi. Meni se desi da zamišljam i žene. Najčešće kurve. Ali, ovako u stvarnosti me ne privlače.

Ken> Izgleda da ti nisi sasvim izgubljen slučaj.

Eurocrem> Kako to misliš?

Ups! Progovorila cava iz mene. . .

Ken> Ma zezam se. To bi rekli ovi strejt likovi. Po njima si izgubljen za život ako se ne pališ na ribe.

Eurocrem> Da. . . A ti? Ken> Šta ja?

Eurocrem> Jesi li ti skroz izgubljen slučaj?

Eurocrem> Zašto ćutiš?

Eurocrem> Jesi li tu?

Ken> Tu sam. Razmišljam o tvom pitanju. . . Eurocrem> I?

Ken> Skroz izgubljen slučaj. OBOŽAVAM MUŠKARCE!!!

*

I nisam ga slagala, kunem se. Šta ću kad je tako. Volim ih. Volim i mršave i punije, plave i crne, šarmantne i ćutljive. Sve tipove.

Nije da sam ja neka. . . Imala sam ih nekoliko, nije da nisam, nisam baš nevinašce, ali kad bi ih imala u onom broju koliko su mi srcu dragi, e to bi se onda stvarno zvalo - promiskuitet! Ali stvarnost je drugo, a mašta može svašta.

Moj novi prijatelj me zvao da se ponovo nađemo na chatu. Izgleda da se primio na mene. Ken, mislim.

A meni neki Đavo ne da mira, sve mislim na Eurocrema kao na muškarca. . . Nekako mi se učinio sladak, još uvek neopredeljen, i sve mi se nekako čini da bih ga ja preobratila. Ne mogu da verujem da bi mi odoleo!

Eh, što ti je žensko. Uvek se petljamo tamo gde ne treba, čač-kamo po nemogućim kombinacijama, tražimo nezaštićene da ih zaštitimo, ili snažne da nam budu zaštita…

Uvek nešto. . .

Komentari

Komentari