Svetlost

Izašao je na ulicu podignute glave, koju je od hladnoće štitio tamnosivi šeširić, nalik na onaj koji je nosio Šerlok Holms. Crni kožni mantil čvrsto vezan kaišom oko struka, davao je njegovoj pojavi mističan izgled „stranca u noći“. Voleo je noću da šeta polupustim ulicama, tražeći nešto na čemu bi zadržao pogled. Dnevne slike gušile su mu inspiraciju – već nedelju  dana nije  naslikao nijednu sliku. Podigao je pogled ka nebu i uz prigušen zvuk, razočarano ispustio vazduh iz pluća. Oblaci su prekrivali noćno nebo, zaklanjajući i ono malo zvezdanog sjaja kojeg je ljudsko oko moglo da registruje.

Zavukao je ruku u džep i izvadio kutiju sa cigaretama. U momentu je zasijao odraz ulične svetiljke na celofanu kutije. Sporim pokretom izvadio je jednu i sjaj plamena iz upaljača  obasjao mu je  lice koje je pokrivala brada stara nekoliko dana. Duboko udahnuvši dim, zadržao ga je u sebi nekoliko sekundi. Voleo je da oseti lagano kretanje dima cigarete kroz dušnik, popunjavajući na kraju svaki slobodan prostor u bronhijama.

Koraci su odzvanjali pustom ulicom, ometajući tišinu jednoličnim zvukom koraka. Igra senki dolazila je do izražaja svakim njegovim prolaskom pored ulične rasvete. Različit intenzitet svetlosti omogućavao je raznolikost dužina i oblika senki. Posmatrao je njihovo kretanje po asfaltu i fasadama kuća, prateći igru i svesno učestvujući u njoj.  Iz nekog razloga, zaustavio je pogled na broju dvadeset i pet.

Na prozoru se upalilo svetlo, koje je, gledano kroz zavesu imalo tamniji, prigušen odsjaj crvene boje koje je poprimilo od zidova prostorije. U jednom trenutku, ženska silueta je popunila osvetljenu prazninu prostora iza zavese. Za trenutak je zastala, ali je ubrzo nestala. Njen ubrzan hod izazvao je pomeranje zavese, remeteći sklad prvolinijskog prostiranja svetlosti kroz njeno tkanje.  Nije uspeo jasno da joj osmotri lik – samo je zapazio slapove guste kose boje meda, na kome se prelamala crvenkasta svetlost.  Brz okret od prozora omogućio je da se njena gustina pokrene i isprovocira blago prelivanje nijansi medene boje na svetlu koje je dopiralo iz prostorije u kojoj se nalazila.

Svetlo se zadržalo u njegovim očima. Vrhom cipele ugasio je napola popušenu cigaretu i  koraci nastaviše da remete ponoćnu tišinu usamljene ulice.

Dodirnuo je njenu kosu vrhovima prstiju, prateći talasastu liniju vlasi. Gustina kose ukrala mu je dodir i šaka mu se uplete među pramenove kose.

Zatvorio je oči i osetio mekoću pramenova na svom licu. Mirisala je na ljubičastu boju lavande.

Plamen upaljača ponovo mu je obasjao lice...

Mekoća dodira ostala mu je na vrhovima prstiju. Skupio je šaku u želji da ga sačuva. Ubrzao je ritam koraka. Izdužene senke ostajale su iza njega, utapajući se u sivilo usamljenog uličnog asfalta.

Crveni odsjaj mu je prekrio pogled, kao mrena. Čudno, i fasade kuća polako su dobijale, prvo bledu, a zatim sve intenzivniju nijansu crvene boje. Skupio je šaku u još čvršći stisak – sebično je čuvao sadržaj šake.

Preskakavši  po dva stepenika, ubrzo se našao u stanu. Skinuo je mantil i uleteo u atelje. U nameri da uzme četkicu, shvati da mu je šaka još uvek savijena u pesnicu. Pogledao je u nju   zadovoljno, pogledom  istraživača  koji se dočepao davno izgubljenog blaga i ...stisak je popustio.

Otvorio je šaku, a crvena boja rasu se po belom slikarskom platnu.

I nastade svetlost...

Tatjana Manojlović