Umetnost

"...Veruj u mene. Ne postoji osoba koja ti je bliža od mene. Ja sam sve što želiš i sve što ti treba. Ti i ja se poznajemo toliko dobro da ne možeš ni da zamisliš..."

„...Usmeravam svoja čula na lepotu koja dolazi spolja i skupljam svaki njen tračak, smeštajući ga unutar zidova tvrđave, gde će biti zauvek sačuvani u svom iskonskom obliku, netaknutom i čistom...“

„Ulica sa njegove desne strane odjednom se preobrazila u mirno jezero. Ličilo je na ogromnu lokvu tamnoljubičaste krvi. Bilo je sačinjeno od reka zvanih Reč. Brana na njemu bila je velika i jaka, sagrađena od kamenja društvene uslovljenosti.“

Odlomak iz romana čiji je autor studirao filozofiju, koji govori o obrazovanoj i kvalifikovanoj veštici i travarki i njenoj petogodišnjoj ćerki u 17. veku. Ko je spreman da se opkladi da nema i originalnih zapisa ovakve sadržine?

Zatvorio je oči i osetio mekoću pramenova na svom licu. Mirisala je na ljubičastu boju lavande.

Ko želje odeva u snovima, život mu je ispunjen osmesima.

"...Vratila mu je osmeh cvrkutom. Njenoj sreći nije bilo kraja – dobila je osmeh!..."

Pisanje dušom se ne može učiti u školi, sa tim se čovek rađa.

"...Verovatno je želeo da bude sam. I bio je sam u svetu punom ljudi..."

Je l se sećaš poslednjih trenutaka sa nekim koga više nema? Sećaš li se poslednjeg razgovora, poslednjih osmeha, svađe, suza? Sećaš li se?

Pages