Kultura i umetnost

Taj stih i buket cveća, ta silina ljubavi, sve ove uzaludne godine, koje je izvrtao, oni su bili sve što ...

Jednog kišnog, novembarskog utorka u podne, uzalud su zvonile na vrata Lenkinog stana u Uzun Mirkovoj...

Posle njegovog izlaganja, nastavili su sa predlozima, primedbama i dogovaranjem i posle toga krenuli da se pripreme za svoje zadatke koje im je Kargo dao.

Kako to da se probudite jednog jutra i shvatite da vas soba napada?

Ona je živela negde duboko u njegovoj mračnoj nevidljivoj sobi...

Njegova jedina mogućnost širenja bile su reči, sejanje ideja o neprolaznom.

Piše Milica Cvetković

Trnje koje se kreće! Šta je to?

I poslednji ton je odsviran…

Razumeo je suze bolje neko oko iz kog su potekle.