Kultura i umetnost

Toga dana, u zakazano vreme stigli su do restorana gde su upravo ulazili gosti.

Gledali su se u oči. Svako u svom strahu od onog drugog, čekali su ko će napraviti prvi korak.

Tad sam prvi put osetila kako srce može doslovno da raste.

Nije čuo buku, nije video svetlost vatrometa, čvrsto je zaspao, umoran, samo je zatvorio oči, zaplovio u san, dovoljno.

Nisam imao cilj pred sobom. Samo sam znao da moram da hodam, da se krećem, da budem okružen ljudima.

Pojavila se suza u oku deda Đuri i nastavio je dalje, ne mogavši više da gleda.

Budila se zemlja. Budila se i ona sa njom.

Pisano na šesnaestu godišnjicu smrti Margite Stefanović Magi, 18.septembra 2018.godine u strašnom Čačku.

Jutro rađanja, koje se pamti u času sna.

Na početku svega je mit, isto je i na kraju.