Kultura i umetnost

e, do kraja ima taman toliko vremena da se srce smiri, dah ujednači i nežan glas otpočne.

Eto, to je bila zamerka – imam vremena za FB, a nemam za nju.

Probudila me tišina. Teška, lepljiva kao prezrela datula...

Slušaj, staviću te u ćeliju gde ćeš biti sam, da se ne mešaš sa raznim ološem…

Bilo je čudno govoriti o sreći u njenom slučaju.

Svako svoju jesen nosi u sebi.

Onda shvatim da je pravo vrijeme da se okrenem sebi...

“Opet si tužna?”, zapita ona mene.

Није се сећао ничега, или није желео да се сећа...

Tog raspusta sneg je bio dubok, zima oštra, grad prazan.