Kultura i umetnost

Naravno da je preterivala u nezi, čak je počela i da mu tepa kao malom detetu.

Već je zaboravio, kada je poslednji put otvarao poštansko sanduče. To je bilo baš davno, zaboravljajući da bilo šta očekuje da će stići. Ali, nije bio iznenađen kada je tog jutra, brišući kapi kiše otvorio sanduče i gle, bez nekog uzbuđenja presavio koverat, stavio u džep i odšetao. Ne samo da nije znao,datum i dan prispeća, jer on se po izbledelom žigu nije ni video, već odspavale su mnoge noći u njegovom pogledu dok je najzad odlučio da otvori koverat.

Moja gospodarica je hrišćanka. Njen Bog je, kaže, Ljubav. Hristos Pantokrator.

Kosa mi je pobelela od godina, a koža ispucala od sunca.

Sada već bivši stanovnici Atlantide stigli su na Zemlju koja je počela da se oporavlja od dugog ledenog doba...

„Znali smo mi dobro šta nas čeka, ali kao što to obično biva, želja je bila jača od straha. Nismo ni mnogo ni dugo razmišljali. Bilo je jasno da će volja sa rastom količine razuma samo da pada, te smo se bez mnogo reči samo prepustili struji. Sve ćelije su još uvek vapile za nepoznatim i zamišljali smo ovu avanturu kao more koje svetluca na mesečini. Bio je to lep prizor za dušu iako smo jako dobro znali kakvo sve more zna da bude kada ga podceniš. Naročito kada ga podceniš.

Na dnu su nalazile mir, nalazile su tu možda i utjehu, sve su suze sada jezerske vode, ali gubile su mladost, osmjehe, život.

Onako slonovski debeo, spustio se na sedište i još ni ključ nije stavio u bravu - oseti čelik na svome potiljku.

“Ono si što udahneš i što dahom izbaciš”

-Samo me ne pitaj odakle sam.