Kultura i umetnost

Jutro rađanja, koje se pamti u času sna.

Na početku svega je mit, isto je i na kraju.

Ta ljubav je nemoguće učinila mogućim.

Jedan stanovnik je svaki dan prelazio granicu na svom starom biciklu...

Trebalo je, dakle, da ode pod zemlju, da bi nam konačno postala zemljakinja.

On čoporom vlada ne fizičkom snagom, već snagom svog nezavisnog, a jakog karaktera.

“Lep je osećaj kada stvaraš, zar ne?”

Nije se sećao kada su ga doveli, koliko je godina imao, ni kako je izgledao, jer on nije spoznavao ništa.

Prvo će se pojaviti slika njegovog rođenja. Prvi pokušaji hodanja.

Drhti brada i klizi suza niz izborano, čestito lice moje sagovornice, dok mi pruža jabuku rukom koju je život uzorao.

Pages