Kultura i umetnost

Nikada nisam razmišljala da čovek može da se menja u tim nekim, kasnijim godinama, da ne kažem “pod stare dane”! Svašta čovek ne očekuje posle dugog perioda grozničavog iščekivanja! Najzad promeni fokus, izbori se za zdrav razum, otpusti onu neverovatnu maštu i čežnju za veeeeelikim promenama, postane jako mudar jer zapravo nije dobio očekivano, pomiri se sa svim tim ponorima, kad ono, pojavi se svetlost iz dubine svemira!

Autor Ivana Đorđević

Autor intrvjua Valentina Novković

Autor Milan Neđić

Autor Ivana Đorđević

Autor Milan Neđić

Autor Ivana Đorđević

Kiša, dan devetnaesti. Beskrajni trenuci nesvanulih, mokrih i blatnjavih dana i neprivlačnih parkova i ulica kojima šljapkaju smrknuta lica i pokisli psi. I ja među njima. I ne pitajte ме zašto se nisam spremila za ove nepogode! Ma, svi smo dobro obuveni i odeveni a ipak nespremni. Od glave do pete tapacirani nepromočivim, neprobojnim materijalima za odoljevanje svim ratnim dejstvima. Ali ne i kiši. Hudinijevskim metodama pronalazi pukotine u hermetičkim modnim ansamblima i podmuklo natapa santimetar po santimetar.

Profesor prilazi kući rasejano posmatrajući kraj. Preskačući po dva stepenika, žuri ka svom stanu. Ući će sa zadnje strane, iz dvorišta direktno u dnevnu sobu. Salon ,kako bi ga opominjala Užičanka. Nikako nije dozvoljavala da se pomenu njeni zlatiborski koreni. Insistirala je na nobl govoru. Beogradskom. „To je salon“ vrištala bi svaki put kad bi on rekao da ide u dnevnu sobu da malo odmori. Studenti su ga iznurivali i u ovim godinama. Još koju pa u penziju. Njegova gospodja je taj status odavno  sebi izdejstvovala.

Autor Ivana Đorđević