Kultura i umetnost

Duboko na dnu rijeke koja se sporo kreće, ležim, nepomična.

Kakva radost, a dan je leteo, već se bližio sumrak i dečak primeti da kraj njega nema više balona…

„Miruj. Staviću ti obloge na glavu. Sledeći put nemoj njom u drvo, nije ono krivo.“

„Da pustim radio, Borka?“, pitala sam, a ona je odmahnula glavom i okrenula mi leđa...

Zlatni sindžir

 

 

Posle ovoliko godina silnih dogadjaja

U kojima  smo izgubili zemlju,

U kojima smo radjali decu i nespretno im davali imena,

U kojima smo plakali za tudjim psima koje su uspavljivali,

U kojima smo se više puta radjali i umirali,

Preko pola lista stajala je crvenom olovkom napisana jedinica, sa potpisom i ispod toga...

Sahranila sam živu reč. Neka se uguši u meni da bih ja živela.

Čak su i najtanje grane mirno posmatrale noć uprte u mesečevu loptu, ušuškanu između dva vazdušasta oblaka.

Gledala ga sa molbom u očima boje noći. Onda je ugasio cigaretu, uspravio se I seo...

Poslednje čega se sećam su njene nasmejane oči u kući, a onda posle toga prigušeni jauci u staračkom domu.

Pages