Apel ministarstvu prosvete

- Pokrenite akciju za opismenjavanje odraslih - 

Svakog osmog septembra obeležava se Međunarodni dan pismenosti. Na osnovu podataka televizije Crna Gora od 8.9.2013. godine u svetu ima 774 miliona nepismenih. Prema podacima Bete od 8.9.2013. godine u Srbiji imamo oko 165.000 nepismenih stanovnika i blizu 14 odsto populacije - bez dana škole, ili sa nekoliko razreda osnovnog obrazovanja.

Što se regiona tiče, u Crnoj Gori ima 8.149 nepismenih. U Bosni i Hercegovini istraživanje je vršio Unesko 2012.godine i 15 odsto ljudi nema završenu osnovnu školu ( izvor Novosti ), a u Hrvatskoj postoje podaci iz 2011. godine i broj nepismenih je tada iznosio 30.400 ljudi starijih od deset godina (izvor  http://www.srednja.hr/).

Živimo u dvadesetprvom veku. Ministarstvo prosvete se bavi  donošenjem novih Zakona o visokom školstvu, a zaboravlja da u Srbiji ima nepismenih ljudi. Da, to su oni koji i dalje stavljaju prst umesto potpisa na biračkom spisku kad glasaju za vladajuću stranku, ili kad se potpisuju u nekoj drugoj ustanovi. Vlada Srbije za sebe kaže da je reformska. Budite onda pravi reformisti. Opismenite narod koji ne zna da čita i piše. Red je. Ovo je vek  novih, modernih tehnologija, vek u kome je neophodna elementarna pismenost.

To što druge države imaju mali, ili veliki procenat nepismenih osoba ne sme da utiče na nas. Treba, poštovani ministre, da se ugledamo na zemlje u kojima je minimalna stopa nepismenih.

Ko su nepismeni ljudi u Srbiji i u regionu?

Mediji iznose podatke da se radi o romskoj populaciji i o ženama. Te ljude srećemo svakodnevno. Prose na ulici, ne žele da se uključe u programe inkluzije za romsku manjinu. Žene su nepismene u ruralnim područjima.

Da li su ti ljudi imali priliku da se školuju? Kako ih motivisati da požele da nauče pisanje i čitanje?

Po mom mišljenju, nepismeni nisu imali uslove za školovanje. Odrasli u nehumanim sredinama, borili su se da se zaposle kao niskokvalifikovani radnici, radnici koje je tranziciono društvo progutalo. Ostali su bez posla, prose, kradu, ili obavljaju sezonske poslove. Za parče hleba.

Mogu da se motivišu. Televizija je medij koji je dostupan pojedinim nepismenim osobama i kao što su se vršile kampanje protiv droge, lako je napraviti reklamni spot u kojima se odrasli nepismeni ljudi pozivaju u škole. U mestima gde nije dostupna televizija, kampanju treba da sprovode učitelji i nastavnici iz osnovnih škola. Od vrata do vrata.

U poslednjem popisu stanovništva stoje podaci za svakoga od nas. Na taj način može se doći do svih osoba koje su se na popisu izjasnile kao nepismene.

Sprovođenjem kampanje za opismenjivanje postižu se dva cilja. Ljudi uče da čitaju i pišu, a zapošljavanjem nastavnika srpskog jezika smanjuje se broj nezaposlenih. Da bi se učinio prvi korak za opismenjivanje odraslih potreban je prvi korak. Ovaj javni apel je upravo to. Slede pripreme u samom Ministarstvu prosvete, saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku, saradnja sa medijima i sa ljudima koji će na terenu sprovoditi kampanju.

Da li bi gospodinu ministru sve ovo oduzelo mnogo vremena? 

Ne. Akcija opismenjivanja građana ne zahteva ni mnogo novca, ni mnogo vremena. Potrebna je samo dobra volja. Ista akcija može da se primeni i na svršene osnovce i srednjoškolce koji su funkcionalno nepismeni. Ne poznaju gramatiku i pravopis srpskog jezika. Mešaju ćirilicu i latinicu. Ne čitaju ništa sem kratkih tekstova na internet društvenim mrežama koje  uvode “novi” srpski jezik, u kome se menjaju slova V, Č, Ć, Š. Na taj način uništava se maternji jezik. Uvode se tuđice, a u zaborav odlaze prave reči srpskog jezika.

Zato još jednom molim, pokrenite akciju da se opismeni ovaj narod. To je korektno i fer i reformski, zar ne? 

Radmila - Rada Čeh