Diktatura

Podrazumeva nametanje neprikosnovenosti jedne ličnosti i njenih stavova. Kroz istoriju su postojale, neke i opstale u mutiranim oblicima, leve i desne diktature. Obe su zasnivale svoju moć i uticaj u ime naroda. Žrtve (leševi) se broje u desetinama miliona, a fašisti i komunofašisti neka se među sobom razgraniče o tačnom broju.

Novi odnosi, novi svetski poredak i globalno selo su uveli nova pravila igre. Prava naroda zamenjuje pravo pojedinca. Čovek (glas na izborima) postaje matrica novih odnosa. U tu svrhu, ljudska prava  su nova geopolitička mantra.

Ali i ti ljudi, (narodski: čoveci ...mnogo mi sa sviđa taj arhaični izraz) nisu svi isti. Neki su „istiji“. Sličnost je  u različitosti. Ona se kompenzuje poštovanjem prava. Svih i svačega. Sve se poštuje i postaje nedodirljivo. U ime prava čoveka, svaka različitost, devijencija, pa i nakaradnost moraju da se poštuju.

Za to vreme narodi, za one koji još sumnjaju ... a šta su to u stvari narodi? Zar nisu odigrali svoju rolu u prošlom veku? Vreme je da siđu sa pozornice. Neka se još neki i vrati na bis, po potrebi, i zavesa je spuštena. Svetla se pale i gledaoci odlaze.

Odlaze glasovi svojim kućama ili na druženje. Svejedno. U toplini svojih kutaka svako ima pravo da raspolaže svojom svešću. Zar ne? E tu se stvar menja iz osnova po rečima iz pesme. Svest se umreži, svest se otvori za spoljne vizuelne i audio uticaje, svest se raspline u rečima i tekstovima.

Kao što se težište legalnosti  sa naroda prenelo na pojedinca i autoritarni oblici vladavine su morali da se promene. Dozvolite mi da upotrebim reči Smilje Avramov, kojaje na kvalitetan i vrlo jasan način objasnila tu pojavu: „Ograničena demokratija, totalni društveni nadzor i totalna kontrola, sistemsko i sistematsko isključenje čoveka iz odlučivanja o vlastitom životu, permanetni klasni rat korporativne oligarhije protiv čovečanstva i, naročito, neprikosnovenost korporativnih i geopolitičkih interesa SAD u svetskim poslovima, jesu dogme kojih se tokom proteklih četrdeset godina Trilateralna komisija dosledno drži. To je doktrina liberalnog fašizma sa svojim brojnim derivatima.“

Za razliku od klasične diktature „za i u ime naroda“, dikatura je danas pretežno nenasilna za pojedinca. Iako ne uvek.  Ne hapsi i ne progoni, ne puni logore i grobnice. A zašto bi? Zašto poreznika i glasača uništiti? Treba ga čuvati zarad opstanka sistema. To je čovek koji plaća porez i daje glas, a ima i svoj bar kod,  ima i novu lepu spravicu za komunikaciju koju redovno plaća svakog meseca i kojom može da bude praćen.

Poseduje osnovna znanja i u toku je svega što se desi  na bilo kojem uglu okrugle planete: dnevnih događaja, hapšenja u toku, ostajanja u blaženom stanju, otkrivene tajne u svemiru i dna rupe u Sibiru, izdaje proverenog člana strankei recepta za dugotrajnu lepotu. Sve je na dohvatu ruke. U spravicama koje posedujemo, koje nas poseduju.

Možda se vi snalazite, ali ja ne. Ne razabiram bitno od nebitnog, ne uspevam da odvojim žito od kukolja. Sve je pomešano i nikoga da mi zabrani da prosejem. A kako je bilo lepo dok su ONI bili sa jedne strane, a MI sa druge. Kako je bilo lepo dok je bilo zabranjeno. Zabranjeno da se kaže, da se peva, da se nosi obeležje, da se kritikuje javno. Kako je bila lepa ona arhaična diktatura!

Šta kaže istorija? Reč diktatura nam dolazi iz latinskog – „dictatura“, pazi sad, izraz znači „onaj koji govori“. Nije li vam to poznato?

I tu naša priča, u sadašnjem vremenu dobija epilog. Iako je došla na vlast demokratskim principom glasanja, ali po većinskom sistemu u kojem glasač ne zna ko ga predstavlja, sadašnja garnitura vlasti u Srbiji  je nosilac samo jedne četvrtine glasova. 1.7K od 6.8K.

To je ona grupa ljudi na određeno vreme koja nameće zakone i pravila u čiju postojanost ni sama nije ubeđena, ali to radi po nalogu, većih i jačih koji su sa svoje strane nametnuli diktat interesa.E to je diktatura. U svom novom obliku. Diktatura zarad mira, radnog mesta, zdravlja, školovanja i zaposlenja deteta. 

Diktatura perverznija i perfidnija od zabrana, kažnjavanja i progona. Interesno uslovljavanje. Držanje građana u životu. Glava tik iznad vode. Diktatura kreditima, porezima i nametima. Diktatura lepih i umilnih reči. Diktatura obećanja.

Sužnji, vreme je da dignete glave i stisnete pesnice!

Dragan Pajović