100 dinara

Prelistavajući dnevnu štampu, jer to se ne može čitati, lako se može steći utisak da mi živimo u jednoj idealnoj državi i da mi upravo jesmo jedno idealno društvo. Sve je tu nekako kao pod konac. Radi se, planira, izgrađuje, donose važne odluke, bori se, reformiše, transformiše, glasa, usvaja, aplaudira, kliče... Dok zbunjeni i nesigurni građani, kojima su 100 dinara veći od 100 evra, ne znaju da li da veruju kasirki ili televiziji, naša politička elita blista u svom samoskrojenom sjaju i realnosti koju su sami sebi izmislili.

No nisu oni tu realnost izmislili, jer im se ona stvarna ne dopada, ona je izmišljena zbog nas, da bi mi njih videli onako kako se njima dopada da ih vidimo. Odlučne, dobro vaspitane, brižne, tradicionaliste, nacionaliste ako zatreba, liberale ako i to pak negde zatreba, istovremeno vezani i za crkvu i za nauku i za istok i za zapad... Porodične ljude sa po par propalih brakova iza sebe, mrtve pijane trezvenjake, nepismene mudre ljude, spremne da se sa svakom poteškoćom hrabro uhvate u koštac.

Naš političar je superheroj, a naša stvarnost jedna nerealna izmišljena priča.

Nije tu kraj, jer da bi izmišljena stvarnost iole delovala stvarno mora se izmisliti i budućnost.

U toj budućnosti naš čovek će sa sebe skinuti teški bremen bede, dobiće brze vozove da putuje do Budimpešte, Beograd na vodi, pristojnu platu, posao za sebe i svoju decu, dostojnu penziju, dobro zdravstveno, velike investicije će stići u zemlju, možda baš u vašem gradu, obnovićemo i ono što nikada nismo imali.

Za takvu budućnost vredi se malo strpeti i kroz prste progledati našim vođama, čak i ako im se potkrade neka greška u njihovom za nas skrojenom planu.

No, ni tu nije kraj, jer kakva je to izmišljena sadašnjost i izmišljena budućnost ako nema i izmišljene prošlosti. U tu su svrhu, najpodobniji od njih su za sve nas napisali novu istoriju, istoriju na koju ćemo se svakog trenutka kao narod ponositi, istoriju u kojoj su svi naši jednako dobri, a svi njihovi jednako ne valjaju.

Jovica Živanović

U tu svrhu napisaće se i nova, a stara proročanstva koja će kazivati ono što našim vladarima u tom trenutku fali, kako bi pukom narodu objasnili neku njihovu neobjašnjivu odluku.

U toj novoj istoriji sve kreće i počinje sa nama, jer mi smo odabrani. Čak i kada budemo u toj takvoj prošlosti neku bitku izgubili, mi ćemo je proglasiti pobedom, i pobedićemo.

Pošto su izmislili sve, i prošlost i sadašnjost i budućnost, pošto su izmislili sebe kao jedine koji o svemu tome imaju prava govoriti, za svaki slučaj su izmislili i svoje neprijatelje, predstavljajući ih kao troglave aždaje, i na samom kraju izmislili su i narod koji ih u svoj toj njihovoj borbi za bolje izmišljeno sutra izmišljeno podržava i veruje.

Nama koji još uvek sumnjamo poručujem da ipak pre poverujemo svojoj kasirki nego li televiziji, jer 100 dinara ipak nisu veći od 100 evra, koliko god nam se to sada činilo.