Diskriminacija – lice i naličje

Nažalost,  poslednjih godina je sve prisutnija. I otvorenije se pokazuje. I niko ne odgovara za to, pa se upražnjava na svim poljima i svim životnim sferama. Efikasan sistem zaštite ne postoji, pa se stvara plodno tlo, kome doprinose i neki programi zvaničnih institucija kojima se diskriminacija održava a omogućava joj se i nesmetano razvijanje. Uglavnom, vešto je sakrivena ispod maske prava nacionalnih manjina, gde dolazi do zamene osnovnih postavki prava i obaveza, pa se obaveze transformišu u prava nacionalnih manjina, recimo, a za nacionalnu većinu to je obaveza, iako se predstavlja kao pravo. Ne važe jednaka merila, pravo je pravo, za svakog građanina ove države, kao što je obaveza-obaveza i ne bi trebalo da je drugačije. Ni teoretski ni praktično!

Za svoja prava bore se mnoge populacije. Na svoj način i iz svojih razloga, po svom scenariju i svom viđenju. I treba, naravno, jer Ustav, kao vrhovni pravni akt, garantuje ravnopravnost svih, bez obzira na nacionalnost, veroispovest, pol, mesto rođenja i još gomilu stavki, koje se detaljnije razrađuju u „zakonima“. Ali, postoje slučajevi koji nisu regulisani zakonom. Šta onda? Prosto, trebalo bi primeniti analogiju i time popuniti pravne praznine, ali kako?

Zamislite situaciju u kojoj želite da se informišete o uslovima radnog mesta za koje je raspisan konkurs. Nema detalja, već samo pored pomenutih opštih uslova piše i „posebni uslovi predviđeni Zakonom“. Pozovete telefonom, raspitujete se za posebne uslove, a glas potencijalnog poslodavca, sa druge strane diktira uslove u smislu godina, ovog i onog, već prema zahtevu radnog mesta, pa između ostalog kaže: „Znate, za ovaj posao treba lepo da izgledate“. A šta to znači? Lepota je relativna stvar i ne spada u kvalifikacije, niti posebna znanja i veštine.

Dakle, ako je neko lep – u redu, dobiće posao. Procena lepote je na poslodavcu. A šta ako, posle izvesnog vremena, bez obzira na znanja, sposobnosti, savesnost i sve ostalo, ne budete više dovoljno lepi za obavljanje tog posla? Ili, nekim čudom, iako niste dovoljno lepi, dobijete posao, pa se u međuvremenu prolepšate, čak toliko da neki od šefova ili poslodavac lično počne da vas obasipa raznim ponudama, porukama, pozivima?  Ako neko želi da ih prihvati, jer mu odgovaraju, onda to ne komplikuje stvari, za razliku od situacije gde osobu takve ponude ne zanimaju, pa počne da ih odbija, a za uzvrat dobije OTKAZ! Znači, neko je dobio otkaz zato što je lep. Začarani krug, kako god da okreneš...

Možda to na prvi pogled ne izgleda kao diskriminacija, ali suštinski jeste, jer pravo na rad je zagarantovano svima, bez obzira na pol, poreklo, nacionalnost i sve ostale stavke koje se navode u državnim aktima  kojima se proklamuje jednakost svih građana, pa i bez obzira na boju kose, očiju, dužinu nogu, visinu štikle, gustinu kose, lepotu  i ostale kvalitete,  koje je zaista suludo i pominjati, jer, (sad se vraćamo na otkaz, dobijen na osnovu prolepšavanja u očima nekog od nadređenih) se odluka o otkazu mora obrazložiti, a na osnovu nje se može podneti tužba sudu. Na osnovu tužbe, donosi se sudska odluka koja, takođe, mora biti obrazložena. I šta bi u tom obrazloženju pisalo? A šta bi se desilo, kada bi osobu, tako prolepšanu, na osnovu sudske odluke, vratili na posao? Naravno da neće, to je samo hipotetički.

Realno, ako se ne slažem sa nečijim stavom, to se ne može smatrati diskriminacijom, nego razmenom mišljenja ili prosto, najprostije neslaganjem, ali ako neko upotrebi svoju poziciju, moć, vlast i time drugu osobu neopravdano dovede u položaj da trpi štetu zbog neke svoje osobine koja je razlikuje od drugih, onda  to jeste diskriminacija. I tu treba biti pažljiv, jer osoba može da se oseća diskriminisano, a da to realno nije, ali u ovom slučaju je, ja mislim, kristalno jasno o čemu se radi.

I zašto sam ovo napisala? Zato što ne mogu više da slušam kako se mnogi pozivaju na diskriminaciju i ugroženost svojih prava, samo zato što žele da budu u centru pažnje, ili zato što je neko plaćen da manipuliše određenim grupama, a tamo gde realno diskriminacija cveta, niko ne reaguje, pa oni koji se bave tim pitanjima i debelo su plaćeni za to, neka razmisle šta im je činiti, ako su zaista toliko savesni kao što misle da jesu.