Do poslednje kapi

Sport je uvek bio i ostao svetska misterija gde akteri postavljaju nove rekorde i definicije sportskih uspeha. Tako je konačno završena još jedna međunarodna utakmica između reprezentacija Francuske i Srbije gde je Francuska pobedila sa milion prema nula. Pa, u svakoj utakmici neko nešto dobija, a neko mnogo više gubi, tako da možemo biti zadovoljni što imamo totalno katastrofalan nestručni štab, jer da je za samo dve bruce bolji kompletna Srbija bi otišla pod stečaj. Ovako je za sada reka Vlasina i nekoliko hotela dobilo novog stečajnog upravnika iz bratskog nam Katara, koji je dao milion golova neophodnih za restauraciju naše dame u Parizu. Izuzetno zadovoljan postignutim rezultatom, novi gazda Vlasine je već pozvao svoje katarske sunarodnike da iskoriste izuzetno povoljne prilike u Srbiji, jer Srbija u svojoj istoriji nikada nije imala veće budale u državnom rukuvodećem sektoru. Državni sekretar ministarstva privrede Srbije je naglasio da privatizacija Vlasine može uveliko poboljšati turizam u Srbiji, ali je sasvim slučajno zaboravio da objasni ko će od ovog turzma imati najviše koristi. Po Zakonu o privatizaciji trideset odsto akcija će besplatno biti podeljeno preostalim radnicima kojih je čak trojica, dok su ostali radnici dobili socijalni program ‘’tanjir supe i nogu u dupe’’.

Ko kaže da od prirode nema nikakve koristi? Izgradnja malih privatnih hidroelektrana je još jedan šamar prirodi i prirodnim bogatstvima Srbije, ali je zato pristojan izvor prihoda investitorima ovih elektro postrojenja. Naravno, u počenom planu investitori su hteli da uvezu neku količinu dabrova sa Ontarija, ali ministar trgovine i sektora javne prostitucije nije blagovremeno sagledao mogućnosti svoje ugradnje u projekte ‘’Zubić vila’’ ontarijskih dabrova, pa su projekti prepušteni domaćim slobodnim zidarima dobre volje, uglavnom kineskog porekla, toliko stručnim da umeju da grade i bez građevinske dozvole. Peticije lokalnog stanovništva protiv ovih projekata su pale u vodu i potonule na samo dno isušenih rečnih korita, ali imaju dobre šanse da budu otkrivene za nekoliko miliona godina kao fosilni ostatak koji će okupatore iz svemira informisati da je u Srbiji nekada bilo prirode. Ali, nemamo razloga za neku ekstremnu paniku jer odokativna procena situacije ukazuje da će slična sudbina sa tragičnim završetkom zadestiti čitavu planetu. I ne samo našu.

Nekontrolisan, neovlašteni izlov ribe, takođe je na listi stavljača na iskušenje strpljenja majke prirode jer svaka vrsta u svojoj životnoj sredini ima svoje pravo da na svoj način popravi kvalitet svog staništa. Neki ekstremisti love karbidom, dinamitom, strujom ili mrežom, a onda skupljaju ribu koja uskoro završava u komšijskim trpezarijama dotičnog ekstremiste, a po ceni manjoj za PDV od cene ribe u ribarnicama. Zato nekontrolisan izlov nekih šaranskih vrsta iz reka i jezera nepovoljno utiče na depresiju ribnjačkih šarana koji se nadaju svojoj pompeznoj sahrani na nečijem tanjiru, jer mnogi od njih riknu od starosti, a ni penziju da dočekaju, dok neke razbuca holesterol. Somovi su i dalje ostali glupi, a neke grabljivice su postale svesne svog egzodusa, pa grabe još više da obezbede sebi život i posle čišćenja u čistilištu. Neverovatno, ali neke ribe apstiniraju od seksa da bi održale kontinuitet neke manje populacije, a manja populacija bi ih stavila na listu zaštićenih riba. Ne treba ignorisati činjenicu da listu sastavljaju oni koji odlučuju o životu pojedinih visokotiražnih vrsta, a briga o sopstvenom stomaku je uvek prioritet u odnosu na brigu o ribljoj populaciji.

Doveze neki majstor do obale reke kamion smeća i opušteno ga saspe u vodu, a onda odveze kamion negde kao da se ništa nije ni desilo. Naravno, smeće ne treba nikome, ali ni prirodi. Industrijski otpad često nalazi utehu u uvek vlažnom zagrljaju obližnje reke, samo zato što je u elaboratu o finansijskoj učinkovitosti kaširanja otpada prikazana daleko prihvatljivija cena eliminacije otpada direktnim brizganjem u arterije prirode od cene transporta otpada do obližnje rafinerije. Ipak, zagađivanje rečnog i jezerskog prirodnog kapitala Srbije može povoljno da utiče na opšti ekosistem, jer će jedini zagađivač pre ili kasnije crći od zagađenja sopstvenog zagađivanja. A onda će se priroda oporaviti i ponovo će izgledati rajski. Zato, borimo se za naše vode do poslednje kapi.