Građanin Srbije

Možeš ti, jadni mali Građanine, da tražiš pravdu još stotinu godina, možeš gladovati i seći sebi prste, ne bi li tako privukao pažnju na svoju patnju, možeš organizovati i proteste sa kolegama koji imaju istu muku – džaba, diktator nije raspoložen da rešava tvoje probleme jer ima prečih poslova. Možeš se ti, Građanine Srbije, pozivati i na pravnu državu, dobijene sudske procese, na to da je zakon na tvojoj strani – ništa od toga dok stranački Gospod Bog ne proceni da li je to i koliko dobro za partiju. Možeš jedino da se nadaš da će ti, nekom ludom srećom, ovozemaljski car i bog Srbije izaći u susret, jer slede izbori na proleće, pa je lepo da te neprikosnoveni vladar blagodari i podari ti “pravdu” kao predizborni poklon, ali samo u slučaju da pristaneš da ti On lično dođe u pohode i da te reši muka; naravno da to podrazumeva da ćeš javno, na Njegovim medijima, da se odrekneš “đavola” i priđeš onima koji “znaju istinu”.

Upamti, čoveče: Nije važno da li si u pravu ili nisi… Bitno je na čijoj si strani! Sa nama si ili protiv nas! Hladan ili vruć! A ako si mlak, pa pokušavaš kao takav, jadan i nikakav, da dođeš do pravde, onda će te Bog ispljunuti iz usta svojih. Zato, Građanine, ne traži od njih milosti i pravde, jer je nećeš dobiti. Da je politika kod nas još uvek božanska kategorija, a ne ovozemaljska i svetovna, govori nam mnoštvo primera iz naše običnoživotne prakse. Političke vođe su ovde još uvek neprikosnoveni autoriteti kojima se bezuslovno veruje, jer njihovi razlozi nisu od ovog sveta i naših svakodnevnih problema.

Kada On rukopoloži prvu ciglu na neki komad prazne ledine ili u tek iskopanu rupu posvećene zemlje ubaci lopatu maltera, onda svi mi moramo da poverujemo da će tu da niknu nove fabrike i velelepni mostovi; ako On blagoslovi tek postavljeni metar pruge ili, u sličnoj srazmeri, otvori radove za tek trasirani put, onda ne smemo sumnjati da ćemo se uskoro voziti po brzim prugama i autoputevima sa više traka. Milijarde stranih investicija, hiljade novih radnih mesta, nove škole i bolnice, slobodni mediji, plate od 400 eura – sve će se to ostvariti ako budeš verovao da je to i moguće, a veruj jer je apsurdno – kako to reče jedan starorimski teološko-hrišćanski autoritet. I tako ova “božanska komedija” traje još od onda kada je uništena “satansko-komunistička tvorevina”, tzv. Titova Jugoslavija, a vlast preuzeli nacionalno podobni i pravoverni kadrovi. Pali sužnji potpuno pod uticaj vere i njenih crkveno-političkih verodostojnika, koji sebi “kade”, a nama, ukoliko slučajno izgubimo veru u nihove božanske planove, poručuju: Teško vama, teško vama i opet teško vama…

Zato, Građanine Srbije, ne traži od njih milosti… A koliko takvih “Građana Srbije” vi poznajete? Koliko ste ih puta videli na ulici kako protestuju ili kako vam “dosađuju”, po ko zna koji put, mašući vam nekim sudskim presudama, tužbama i žalbama? Ne možete više da podnesete njihova lica, uvek ista, namučena, zabrinuta, bez nade da će ikada “isterati pravdu”. Koliko ste im puta bacilli u lice onu čuveno-pristojnu floskulu Biće bolje? Koliko ste puta pomislili u sebi: Evo opet onog Građanina Srbije da mi kuka… Sit gladnome ne veruje, zar ne? Ogreju su samo oni koji su bliže vatri… Jači tlači… Sila Boga ne moli… Zato ti, vi, mi Građani Srbije, ne tražimo od njih milosti, jer je nećemo dobiti, ali je nećemo ni dati – kada dođe vreme za to…

Dragan Murar