Jači sam i ne možeš mi ništa (drugi deo)

Nasilje nad ženama, bilo porodično ili ulično rekreativno, postalo je svakodnevni deo sportskih aktivnosti našeg života. Ako je za utehu, osim na našem domaćem terenu pomenuto nasilje se dešava svugde u svetu, pa iz tog razloga naše žene nemaju pravo da se žale, a nemaju ni kome da se žale. Ali, žene su odrasle osobe koje imaju pravo na samoodbranu, a ženska torbica postaje arsenal raznolikog ličnog naoružanja, od utoka do kondoma. Naravno, žena je i sama po sebi moćno oružje koje ume da ostavi neizbrisiv trag bilo kom silovatelju, pogotovu ako je hiv pozitivna. Iako nije bio silovatelj, prvi čovek na domaćem prostoru koji je živeo sa sidom bio je pop Ćira, a ipak je umro jer je Gospod razumeo njegove muke.

Ipak, nasilje se ne vrši samo nad ženama, već su i deca postala meta nasilnika svih vrsta, jer deca su mala i nisu sposobna da se odbrane, pa se nasilništvo nad decom često završava tragično. Nasilnik ne želi da tretirano dete da izjavu kojom može da opiše nasilnika, i nalazi da je spasonosno rešenje da dete pošalje bogu na istinu. Srećom, uhvaćeni nasilnik završava u ćorki, gde ga drugi robijaši stavljaju u položaj maltretiranog i usmrćenog deteta. Na žalost, redak je slučaj devojčice iz jednog banatskog sela koja se požalila svom ocu da je jedan čika uznemirava, a čika koji je uznemiravao devojčicu nije imao pojma da je devojčicin tata pripadnik žandarmerije, koji je tom čiki postavio sačekušu, i na izrazito ljubazan žandarmerijski način, onako nezvanično, učinkovito objasnio nešto oko uznemiravanja dece. Ali, i nasilnici imaju svoja prava iako su u stanju da nekom detetu oduzmu pravo na život, pogotovu ako imaju stranačku ili političku zaleđinu. Pa ti budi dete, ako smeš.

I porodično nasilništvo nad decom je uzelo maha, tako da se dešava da neko dete bude pretučeno do smrti, jer nije u pravom trenutku reklo svom roditelju dve složene rečenice na tečnom mandarinskom jeziku. Deca koja preživljavaju horor i teror porodičnog nasilja često beže od kuće, a obzirom da nemaju gde da odu, utočište nalaze na ulici. Na prvim časovima ulične škole nauče osnovne pojmove I praktičnu nastavu sitne krađe, kao i posledice kada budu navatani. Uglavnom, policija ih ubeleži u registar prestupnika i vrati kući, a tamo se ponovo dešava već viđeno. Dete ponovo beži i ponovo se vraća na početni položaj, dok ne završi u nekom popravnom domu iz kojeg neretko izlazi kao osvedočeni kriminalac, dok roditelj postaje paćenik koji se hvata za glavu umesto da on završi iza rešetaka.

Vršnjačko nasilje je česta pojava među klincima pubertelijama, i ima za cilj da pokaže snagu i nadmoć pojedinca ili grupe nad pojedincem, posebno ako je pojedinac nad kojim se vrši nasilje iz materijalno skromne porodice. Dakle, dete koje nema mogućnosti za boljom garderobom ili je u hroničnom deficitu sa džeparcem, lako postaje meta nasilja onih koji imaju. A oni koji imaju, imaju i podršku nastavnika jer imaju arogantne i bahate roditelje koji mogu da zamažu pogled nadležnih. Obzirom da retko ima pomoć drugih vršnjaka ili nastavnika, pedagoga ili direktora škole, dete iz skromne porodice je, zbog konstantnog maltretiranja dece iz imućnih bahatih porodica, sklono samoubistvu za koje niko nadležan ne snosi odgovornost. Pa ti budi jadan, ako smeš.