Mater im njihovu!

Pa dobro, ima li ovo smisla?! Progutali smo prokleto gorku pilulu istine, nabili ste nam je u grlo, pravo sa oblaka. Hteli ne hteli, dok su se mišići još borili sa dilemom da li da odrade taj prljavi posao i pošalju to čudo savremene tehnologije pravo u želudac, ona je sama, dotakavši nepca, dobila noge i odskakutala veselo na obradu, pa dalje na put ka nervnom sistemu. Dobili smo svoje sledovanje istine. Pilula je dalje pomerala naše udove ka pokretnoj traci i svi kao jedan vojnički smo srasli sa običajima i tradicijom nižerazrednih bića, održavanih u životu taman toliko da posluže kao dodatak ishrani neke plave krvi koja se ofarbala sama, i odlučila sama, i dovela sebe sama do vrha lanca ishrane. 

Ok, progutali smo, jebi ga, ko nas je uopšte i pitao da li nam se sviđa. A onda, jedan po jedan, statusni simbol oduzimali su nam bez reda i rasporeda.

Ti si, čoveče, deo uređenog sistema, stani u red zato, i čekaj svoj red. Ne viči, ne buni se. Ovde se neko ubio od razmišljanja da osmisli ove šaltere a ti bi da pametuješ. Ne može! Ne razmišljaj, pitaj.

-Ali, prošli put ste mi rekli...

Ti i dalje razmišljaš?

Kod lekara ideš kada imaju vremena, ne kada se tebi prohte. Takav je red. Ne izmišljaj bolesti, da nisi ti možda neki pronalazač, pa si pronašao nešto što imaš ili što nemaš, a lekari, ta uzvišena bića, da rešavaju problem. Ne može! Dok god razmišljaš, biće ti nešto, kada počneš da slušaš, od tebe neće ostati ništa. E, to je rešen problem. Nema tebe, nema ni problema. Svaka, i najgora bolest, umire sa pacijentom. To lekari znaju, nemaš ti šta da znaš. Zato i služe, da daju lek. Prema tome, gutaj kad ti se da. Ni pre, ni posle.

-Ali ja nisam došao da se lečim, nego kumu da donesem ključ, on je ovde lekar...

Zakasnio si, već smo ti odredili dijagnozu. Idi sada i leči se.

Decu ne praviš kad ti hoćeš. Bruka i sramota. Svoje devijacije na temu razmnožavanja po društvenim mrežama sprovodi, a praksa kad izračunamo optimalni odnos karakteristika vrste i brojčanog stanja podnošljivog za obitavanje na određenoj teritoriji. Zato smo vam i dali mogućnost upražnjavanja seksualnih aktivnosti virtuelnog karaktera, znamo mi za fiziologiju i njene potrebe. I nemoj da si se drznuo da praviš decu koliko hoćeš, samo toliko koliko ti se proteže korpa. Da stane. Ne da preliva, pa posle sistem loš; đavola loš, nego ne slušaš.

-Ali, mi se volimo...

Piši stihove, slavi proslave, postani jebani pisac, a ne sistem da urušavaš. Oni se vole, nije nego!

Posao radiš koji ti se da, a ne za koji si se školovao. Pa ti, prijatelju, možeš da se školuješ za šta hoćeš, i to ćemo promeniti uskoro. To je rupa u sistemu. Malo što školu biraš sam, nego bi i posao da izabereš. Vidi ti njega, osilio se mali. Strašno. Nezahvalno. Prostakluk.

-Ali ja imam talenat...

Odlično, ideš sa nama, fali nam jedan za rijaliti.

E sad vidi, sve smo podneli, odsekli ste nam i ruke i noge, i grla i uši i oči, jedno ne dam, pa me streljaj. Ne dam psovke! 

Pa to je još jedino što nam je ostalo, mater vam vašu, samo još to možemo onako od srca i duše da damo, i to nam zabranite. Pa bolje da ste nas odmah ubili. Nije lepo, kažnjava se, ne smeš. Šta koj moj ne smem, hoćete potpuno da nas dokrajčite. Nemoj na ženu, nemoj na decu, nikako na šefa, da ne govorim o prijateljima i neprijateljima, ne, nikako. Odmah na sud.

E sada je dosta! Dižemo revoluciju, sve ćemo vas vezati za stolice i psovati koliko nam je volja. Dok se potpuno ne izlečimo od ove vaše tiranije, nećemo prestajati. Jednu za drugom, sve u nizu, psovka za psovkom, pa da vidite kako se spasava čovečanstvo od izumiranja.

Dali nam automobile, ne smeš da psuješ, pa kao volan da ste nam uzeli. Dali da vaspitavamo decu, ne smeš da psuješ, pa kako da razumeju šta im pričamo? Dali nam da pratimo sport na nekoliko kanala, stereo, ne smeš da psuješ, pa što onda da gledamo uopšte?

Ovo vam nećemo oprostiti, nikada. Mater vam vašu, ima da psujemo, a vi da se sve očima i ramenima smejete od sreće što smo odabrali baš vas za najkreativnije psovanje u istoriji čovečanstva. I još da nam platite. E tako, ili ima da vas nema.

Sve vas do jednog piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiip. 

Slobodni mediji potpisali su protokol o slobodi izražavanja u kome se, između ostalog, navodi da za svaku primitivnu potrebu da se svaki čovek izrazi u skladu sa svojim stavom i mišljenjem, najpre treba da dobije dozvolu nadležnih organa slobodnih inspektora za slobodu i očuvanje osnovnih ljudskih prava, a zatim da overi dozvolu kod slobodnog notara koji će slobodu izjave garantovati sopstvenom slobodom, pa tek kada se odštampane nalepnice zalepe na čelo svakom individualnom a punoletnom licu, moći će da govori. Ilegalna govorancija pod okriljem zidova lične svojine biće kažnjavana prema važećim zakonskim propisima. Slobodan govor maloletnih lica biće automatski pripojen uz govor roditelja, a pravo na učenje, tek rođene dece, reči i izgovora biće najstrožije kontrolisan od strane organa slobodnog govorništva.

Mater .......................................