Foto: 
-Reji

Neka cveta politika

Stupanje u brak nikad nije bilo jednostavno.  Ljubav je, naravno, neophodna. Onda dolaze neke druge stvari, pa ljubav ponekad izgubi na intenzitetu, nekad se učvrsti, nekad se transformiše u neka druga osećanja, ali  je bila i ostala uslov broj jedan.

Da svako ima neki savet za koji misli da će u budućem načinu života biti koristan - ima, i rado će ga podeliti, pa se desi da ljudi budu iznenađeni kad saznaju te najskrivenije misli svojih bližnjih, jer se kose sa slikom koju su pokazivali javnosti sve te godine.

U izboru partnera smo slobodni. Uglavnom. Davno su prošla vremena kad se porodice dogovore, odu jedna drugoj u posetu, da se vidi šta ko ima, pretrese porodično stablo, genetske sklonosti i nekom grejanom rakijom „overe“ dogovor.  Ako se mladi nasmeše jedno drugom, to se smatralo ljubavlju, a u suprotnom, rezon je bio da je život ispred njih, ima vremena. Važno je da se ćerka uda u domaćinsku kuću, a sin oženi smernom devojkom, zdravom, jakom, koja će preuzeti sve obaveze na sebe, roditi gomilu dece... Nije da nema ljubavi, samo je u drugom obliku.

 Vremena su se menjala, napredovali smo, pa se u nekom periodu gledalo da mladoženja radi, da ima neki zanat. Kasnije, da živi u gradu, malo kasnije da ima svoj stan... Svako vreme ima svoje breme, samo ljubav preživljava i ostaje nepromenjena u svom najstarijem obliku - ljubav čoveka prema sebi samom!

Kad je došlo vreme da se od poštenog rada ne može živeti, kriterijumi za izbor bračnog partnera su se prilagodili situaciji, a kako je to izgledalo u vremenu koje nije tako davno prošlo? Recimo, osamdesetih? O tome je pisao moj deda, ali se njegovo pisanje, kao ni ovaj tekst  ne svodi na izrugivanje ljubavi, braka ili bilo čega drugog, već na realnost koje ljudi nisu bili svesni, a čije posledice osećamo, evo, sad. On odavno nije živ, ali čitajući ono što je pisao, zaključujem da je sve bilo jasno, samo ko je hteo da vidi. Pesma „Neka cveta politika“, govori baš o devojci koja se sprema za udaju i koju brine stanje u privredi, jer njen dragi tamo radi. Majka je teši, pozivajući se na spas u izvozu i ostalim stvarima. No, pošto devojka ne veruje u to, majka odlučuje da joj saopšti istinu:

„Ćuti, kćeri, naći ću ti diku,

koji samo vodi politiku. 

U privredi, mila kćeri moja 

Treba mnogo žuljeva i znoja.

Biće svega, nek je zdravo dika,

Neka samo cveta politika.“

Surovo, ali realno i istinito. Politika ulazi u sve pore života, grabi nas u svoje čeljusti i hteli mi to ili ne - prisutna je kuda god se okrenemo. Od nje nam zavisi bukvalno sve, pa čak i one sitne, svakodnevne stvari. Brisanjem granica, njen uticaj je jači, jačaju poltronski i diktatorski režimi, a uhlebljenje preko nje ili u samoj politici, nalaze oni koji su najgori. Oni koje nije sramota da pričaju o poremećenom sistemu vrednosti, a sami su doprineli tome... Oni kojima ništa nije sveto, sem ljubavi prema novcu, a nama govore da vole svoju zemlju i narod... Oni koji stvaraju generacije nepismenih, a stoje na čelu prosvete... I svako vodi istu politiku...

 Ali, ni ljubav nije zapostavljena, to samo tako izgleda. Opet je i bila u prvi plan i nadjačala sve, pa bračni partneri dotičnih političara, ravnopravno učestvuju u državnim poslovima, osnivajući stranke sa kojima će se, ako zatreba, stupiti u koaliciju, osnivaju udruženja, fondacije i razne organizacije za pomoć ovom jadnom, napaćenom narodu, smatrajući to svojom svetom dužnošću, ali i kao znak podrške bračnom drugu. U privredi treba žuljeva, znoja, rada, i zato je i nemamo. Što da se narod muči, kad može i drugačije?

 Neka nama samo cveta politika! Uvek će se naki neko rešenje, a baštovana imamo i to sa iskustvom, pa kad on uzme stvari u svoje ruke, zamirisaće nadaleko. A već počinje da miriše ili mi se čini?

Komentari

Komentari