Pornografija

Znate ono: kad se ima alergija, pa se ide na desenzibilizaciju: postepeno se povećava koncentracija i/ili količina alergena dok naše telo ne "nauči" da ne reaguje divljanjem histamina i slično; najpre na manje, pa na sve veće doze. Rečju, da "iskulira" alergen.

To je jedna od nezgoda s pornografijom. Ljudi su desenzibilisani, jer im sekundarne seksualne karakteristike raznih pojedinki i pojedinaca bez prestanka titraju pred očima, a telesne tečnosti nemilice štrcaju u lica. To je, uostalom, problem sa masovnom kulturom uopšte. Sociolog i feministička (nemo' sad odma da mi skačete za vrat!) teoretičarka, Dr Gejl Dajns (Gail Dines), veli da se ono što je nekad podrazumevano pod mekom pornografijom, (što se kod nas stidljivo listalo ispod klupa i gledalo u mraku "Partizana"), sada nalazi u domenu popularne kulture - pogledajte neki reality show, onu balkansku televiziju (valjda se tako i zove? TV Balkan, Balkanika, tako nešto?) što pušta bugarske i naše turbo narodnjake; ili MTV.

Porno industrija je zato prinuđena da koristi teško naoružanje, sve novije i neizvesnije, sve više na granici kriminalnog akta. Razume se, to je veoma unosan biznis koji ima svoja pravila; ali, pošto porno sadržaji oblikuju seksualni život mladih ljudi mnogo više nego što su to mogli nad nama ili starijim generacijama (zbog mnogo jednostavnijeg pristupa i sveprisutnosti), vredi pozabaviti se ljudskom percepcijom tog materijala i njegovim uticajem na seksualnu praksu. Savremena pornografija je, smatra Gejl Dajns, gruba i nasilna: ona degradira ženu, iskrivljuje stav o uobičajenom, ili poželjnom seksualnom ponašanju, otežava uspostavljenje intimnosti, podstiče nerealna očekivanja od partnerke, i u izvesnom smislu - ako partnerka nije spremna da izađe u susret tim neobičnim zahtevima - podstiče tržište seksualnih usluga. Zalaganje Dajnsove za cenzuru pornografskih sadržaja osudila je (između ostalih) druga struja feministkinja koja pornografiju smatra, makar delom, zaslužnom za seksualno oslobođenje žena.

U Beogradu je prošle godine, pionirskim radom iz ove oblasti, doktorirala Milica Vučurović. "Kategorizacija pornografskih video - isečaka na internetu: kognitivno - antropološki pristup" naslov je njene disertacije. Prateći pornografske klipove na Internetu, ona je analizirala, kroz "lajkove" i komentare, preferenciju publike prema određenoj vrsti sadržaja. Njen zaključak je, pre svega, da su apsolutno najgledaniji i najdominantniji sadržaji koji podrazumevaju neku vrstu nasilja. Dominacija, ponižavanje i gospodarenje životom i smrću pojavljuju se kao česti tagovi na najgledanijim klipovima.

Šta uslovljava ovakvu seksualnu preferenciju? Ako je procvat grubih i nasilničkih porno sadržaja i povećana potražnja za njima globalni proces, ne možemo ni u užim okvirima tumačiti ovu pojavu poslovičnom erozijom morala, klanjanjem kulturi smrti i destrukcije, posledicom ratova i krize. Mada vredi, razume se, uzeti i ove nesumnjive činjnice u obzir.

Zanimljivo je i kako se u našem jeziku i svakodnevnoj komunikaciji percipira seks. I tu on uzima oblik nadgoranjavanja, nasilja, poniženja, ili odmazde. Kad nekome pretite, kažete da će "najebati", ili da će biti seksualnog opštenja sa njim/njom; gruba penetracija je kazna ili nauk neposlušnima i izopačenima (onaj ko je u tom smislu aktivna strana ne smatra se gejem). Kada se opisuje sam seksualni čin, podrazumeva se neki odnos subordinacije, kao da je seks između dva ravnopravna partnera nezamisliv. Opisuje se, što kroz fraze preuzete iz filmova, što iz tradicije, kao - rastakanje, rasturanje, razbijanje, razvaljivanje, ubijanje od... rečju, nekim oblikom destrukcije partnera. Naravno, verbalne formule jesu metaforične, pa ipak jezik delom oblikuje i misao. Savremena sklonost ka gruboj, dominantnoj, sadističkoj kopulaciji imala je ovde plodno tlo.

Nedavno sam pročitala i jedno uznemirujuće, nazovi istraživanje, koje je objavila "Bljuc Cica", ili neka slična imitacija novina stavljena u službu ubijanja žena u pojam. Kaže: najčešće, a neizgovorene seksualne fantazije žena jesu one o apsolutno dominantnom, grubom partneru kome će biti potpuno pokorne. Mada zarđala, davno naučena odgovornost prema nauci i statistici vrišti u potrazi za utemeljenjem ovih zaključaka, za repezentativnim uzorkom, makar opisom izvođenja istraživanja, ali ne mari "Bljuc Zorica" ili već koja, za to.

Buljuci tinejdžera stasavaju verujući da sve devojke vole grub seks, grupni seks, vezivanje, pokoravanje, dominaciju, analnu penetraciju i šta već ne, samo im to ne otkrivaju, a devojke, valjda, verujući da je sve to u svrhu seksualnog oslobođenja i eksperimentisanja, da svi to rade - pa bi trebalo i one, da budu ribetine, da budu poželjne partnerke.

Naravno da je svaki oblik seksualnog opštenja - makar i netipičan - sasvim u redu ako odrasli i odgovorni ljudi, svi koji učestvuju u njemu, pristaju na taj, uslovno rečeno, sporazum; ali niko me ne može ubediti da klinci kojima su, da izvinete, bruce tek nikle, hrle u trojke i dominaciju, a da još čestito nisu ni videli nago ljudsko telo "uživo". A to je ono što im se sugeriše da treba da žele!

Demokratizujući - ali time i trivijalizujući seks, uvodeći ovu "sirotinjsku zabavu" u svet surovog biznisa u kojem se vrte ogromne pare, ljudi su je pretvorili u još jedno sredstvo za manipulaciju, za oblikovanje stavova i mišljenja, u još jednu hipertrofiranu grotesku inače savršeno prirodne, opšteljudske potrebe.

I kada biste - samo za trenutak - obrisali sve - od pornića na "Palmi", preko PornHubova, Reddita, časopisa, klipova; kada biste obrisali svoj mentalni "browsing history", kakav biste seksualni odnos zamislili? Da, vi, baš vi, lično?

Iva Radović